Кривични законик и (не)адекватност државне реакције на криминалитет (садашње стање и нова решења)

Abstract

У раду се указује на новине у Кривичном законику Србије

у оквиру измена и допуна из маја 2019. године. Уз осврт на релативно бројне измене изнети су аргументи који иду у прилог, као и извесне дилеме. Интервенције у Општем делу тичу се области кривичних санкција јер се иначе у савременом кривичном законодавству ретко наилази на оправдане разлоге за његове измене осим у погледу малог броја одредби. За последње измене и допуне не бисмо могли да кажемо да им је нагласак на хармонизацији

са релевантним европским и међународним стандардима. Делимично, неке новеле јесу резултат те потребе. Међутим, овога пута препознајемо питања која су идентификована и раније у Министарству правде али су остављена за каснију фазу реформе. Такође, чини се да је сада прилично пуно простора дато сугестијама јавности, од којих само један део долази из стручне јавности. Већина измена и допуна је на граници јачања кривичноправне

репресије (доживотни затвор, вишеструки поврат, проширивање забране ублажавања казне, пооштрени услови за примену условне осуде, припремање кривичног дела убиства, напад на адвоката, пооштравање казнене политике кроз прописане казне) што је резултат опште друштвено-политичке

климе и облака који можемо назвати пенални популизам. Независно од поменутог, увек је оправдано даље усавршавање одређених решења у Кривичном законику и отклањање евентуалних неусклађености.

The paper draws attention to the novelties in the Criminal Code of Serbia which were introduced within amendments and additions of May 2019. Reviewing a

relatively numerous amendments, we present the arguments in favour of as well as certain

dilemmas concerning them. Interventions in the General Part refer to the area of criminal

sanctions, since it is rare in contemporary criminal legislation to find valid reasons for

amending it except regarding a small number of provisions. We could not say that the latest

amendments and additions focus on harmonization with relevant European and international standards. Some novelties are partly the result of such a need. However, this time we

recognize some issues which were identified earlier in the Ministry of Justice but were left

for a later stage of reform. Also, it seems that a lot of space has been given to the suggestions of the public, among which only a part originates from the expert public. The majority

of amendments and additions are on the borderline of strengthening criminal-law repression (life imprisonment, multiple recidivism, expanding prohibition of penalty mitigation,

stricter conditions for probation, preparation of murder, attacks on lawyers, stricter penal

policy through appropriate penalties) which is the result of general socio-political climate

and the cloud which could be called penal populism. Regardless of what has been said, it is

always justified to improve certain solutions of the Criminal Code and to remove any possible discrepancies.