Кривично законодавство Републике Србије и кривична дела учињена из мржње

Abstract

Терминолошки посматрано, у кривичном законодавству се не користи тер­мин „злочини мржње“. У кривично-правном смислу говоримо о кривичним де­ли­ма учињеним из мржње, што може или мора да представља отежавајућу околност приликом одмеравања казне или кривична дела добијају посебан, тежи облик ако су учињена из мржње. Законици се у третирању мржње као побуде ме­ђусобно разликују. У криминолошком смислу, правилно је употребљавати из­раз „злочи­ни мржње“, и он је скоро свакодневно на дневном реду истраживача и про­фе­со­ра криминологије почевши од 1980-их година. Овом приликом, не ула­зећи у ра­зли­чите дефиниције овог феномена, правно-догматски, са гледишта кри­вичног пра­ва анализираћемо одредбу члана 54а Кривичног законика Србије, ко­ја носи на­зив „Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учи­ње­но из мржње“. Овом одредбом мржња постаје обавезна отежавајућа околност при­ли­ком одмеравања казне. Проучавајући мржњу, са становишта кривичног пра­ва, аутор најпре даје преглед међународних извора који су најзначајнији за су­про­т­стављање кривичним делима учињеним из мржње. Заузимање става у ве­зи са но­вом одредбом захтевало је и криминално-политичку процену о кори­сно­сти ове инкриминације у сузбијању кривичних дела учињених из мржње, али и ра­зма­трање одређених правних питања на основу којих је аутор дао предлоге de lege ferenda у правцу њеног усавршавања.

As far as criminal legislation is concerned, from the terminological point of view regarding the hate crimes, we most often talk about hatred as aggravating circumstance when determining the sentence, in other words crimes are given special and more serious form if committed out of hatred. In criminology the term “hate crimes” is used and these crimes are on the daily agenda of researchers and criminology professors starting from 1980s. On this occasion, without discussing various definitions of this phenomenon, we shall analyze the provision of Article 54a “Special circumstances for determination of sentence for hate crime” of the Criminal Code of Serbia from legal-dogmatic point of view of criminal law, since according to this provision hatred becomes mandatory aggravating circumstance when determining the sentence. First, the author gives a brief review of the most relevant international sources for suppression of hate crimes. Taking a stand with regards to the new provision required also criminal-political estimation on the usefulness of the new incrimination in suppression of hate crimes, but also the consideration of certain legal issues based on which the author offered de lege ferenda suggestions for improving this provision.