Кривично законодавство Републике Србије и кривична дела учињена из мржње
Criminal legislation of the Republic of Serbia and hate crimes
Апстракт
Терминолошки посматрано, у кривичном законодавству се не користи термин „злочини мржње“. У кривично-правном смислу говоримо о кривичним делима учињеним из мржње, што може или мора да представља отежавајућу околност приликом одмеравања казне или кривична дела добијају посебан, тежи облик ако су учињена из мржње. Законици се у третирању мржње као побуде међусобно разликују. У криминолошком смислу, правилно је употребљавати израз „злочини мржње“, и он је скоро свакодневно на дневном реду истраживача и професора криминологије почевши од 1980-их година. Овом приликом, не улазећи у различите дефиниције овог феномена, правно-догматски, са гледишта кривичног права анализираћемо одредбу члана 54а Кривичног законика Србије, која носи назив „Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње“. Овом одредбом мржња постаје обавезна отежавајућа околност приликом одмеравања казне. Проучавајући мржњу, са становишта кривичног права, аутор најпре даје преглед међ...ународних извора који су најзначајнији за супротстављање кривичним делима учињеним из мржње. Заузимање става у вези са новом одредбом захтевало је и криминално-политичку процену о корисности ове инкриминације у сузбијању кривичних дела учињених из мржње, али и разматрање одређених правних питања на основу којих је аутор дао предлоге de lege ferenda у правцу њеног усавршавања.
As far as criminal legislation is concerned, from the terminological point of view regarding the hate crimes, we most often talk about hatred as aggravating circumstance when determining the sentence, in other words crimes are given special and more serious form if committed out of hatred. In criminology the term “hate crimes” is used and these crimes are on the daily agenda of researchers and criminology professors starting from 1980s. On this occasion, without discussing various definitions of this phenomenon, we shall analyze the provision of Article 54a “Special circumstances for determination of sentence for hate crime” of the Criminal Code of Serbia from legal-dogmatic point of view of criminal law, since according to this provision hatred becomes mandatory aggravating circumstance when determining the sentence. First, the author gives a brief review of the most relevant international sources for suppression of hate crimes. Taking a stand with regards to the new provision require...d also criminal-political estimation on the usefulness of the new incrimination in suppression of hate crimes, but also the consideration of certain legal issues based on which the author offered de lege ferenda suggestions for improving this provision.
Кључне речи:
Criminal Code / criminal offence / hatred / aggravating circumstance / incentive / Krivični zakonik / krivično delo / mržnjaИзвор:
Теме : часопис за друштвене науке = Themes : Journal for Social Research, 2015, 39, 2, 489-506Издавач:
- Ниш : Универзитет у Нишу
Финансирање / пројекти:
- Развој институционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављање организованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179045)
- Ефекти примењене физичке активности на локомоторни, метаболички, психо-социјални и васпитни статус популације Р Србије (RS-MESTD-Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)-47015)
Институција/група
JakovTY - JOUR AU - Коларић, Драгана PY - 2015 UR - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1657 AB - Терминолошки посматрано, у кривичном законодавству се не користи термин „злочини мржње“. У кривично-правном смислу говоримо о кривичним делима учињеним из мржње, што може или мора да представља отежавајућу околност приликом одмеравања казне или кривична дела добијају посебан, тежи облик ако су учињена из мржње. Законици се у третирању мржње као побуде међусобно разликују. У криминолошком смислу, правилно је употребљавати израз „злочини мржње“, и он је скоро свакодневно на дневном реду истраживача и професора криминологије почевши од 1980-их година. Овом приликом, не улазећи у различите дефиниције овог феномена, правно-догматски, са гледишта кривичног права анализираћемо одредбу члана 54а Кривичног законика Србије, која носи назив „Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње“. Овом одредбом мржња постаје обавезна отежавајућа околност приликом одмеравања казне. Проучавајући мржњу, са становишта кривичног права, аутор најпре даје преглед међународних извора који су најзначајнији за супротстављање кривичним делима учињеним из мржње. Заузимање става у вези са новом одредбом захтевало је и криминално-политичку процену о корисности ове инкриминације у сузбијању кривичних дела учињених из мржње, али и разматрање одређених правних питања на основу којих је аутор дао предлоге de lege ferenda у правцу њеног усавршавања. AB - As far as criminal legislation is concerned, from the terminological point of view regarding the hate crimes, we most often talk about hatred as aggravating circumstance when determining the sentence, in other words crimes are given special and more serious form if committed out of hatred. In criminology the term “hate crimes” is used and these crimes are on the daily agenda of researchers and criminology professors starting from 1980s. On this occasion, without discussing various definitions of this phenomenon, we shall analyze the provision of Article 54a “Special circumstances for determination of sentence for hate crime” of the Criminal Code of Serbia from legal-dogmatic point of view of criminal law, since according to this provision hatred becomes mandatory aggravating circumstance when determining the sentence. First, the author gives a brief review of the most relevant international sources for suppression of hate crimes. Taking a stand with regards to the new provision required also criminal-political estimation on the usefulness of the new incrimination in suppression of hate crimes, but also the consideration of certain legal issues based on which the author offered de lege ferenda suggestions for improving this provision. PB - Ниш : Универзитет у Нишу T2 - Теме : часопис за друштвене науке = Themes : Journal for Social Research T1 - Кривично законодавство Републике Србије и кривична дела учињена из мржње T1 - Criminal legislation of the Republic of Serbia and hate crimes VL - 39 IS - 2 SP - 489 EP - 506 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1657 ER -
@article{ author = "Коларић, Драгана", year = "2015", abstract = "Терминолошки посматрано, у кривичном законодавству се не користи термин „злочини мржње“. У кривично-правном смислу говоримо о кривичним делима учињеним из мржње, што може или мора да представља отежавајућу околност приликом одмеравања казне или кривична дела добијају посебан, тежи облик ако су учињена из мржње. Законици се у третирању мржње као побуде међусобно разликују. У криминолошком смислу, правилно је употребљавати израз „злочини мржње“, и он је скоро свакодневно на дневном реду истраживача и професора криминологије почевши од 1980-их година. Овом приликом, не улазећи у различите дефиниције овог феномена, правно-догматски, са гледишта кривичног права анализираћемо одредбу члана 54а Кривичног законика Србије, која носи назив „Посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње“. Овом одредбом мржња постаје обавезна отежавајућа околност приликом одмеравања казне. Проучавајући мржњу, са становишта кривичног права, аутор најпре даје преглед међународних извора који су најзначајнији за супротстављање кривичним делима учињеним из мржње. Заузимање става у вези са новом одредбом захтевало је и криминално-политичку процену о корисности ове инкриминације у сузбијању кривичних дела учињених из мржње, али и разматрање одређених правних питања на основу којих је аутор дао предлоге de lege ferenda у правцу њеног усавршавања., As far as criminal legislation is concerned, from the terminological point of view regarding the hate crimes, we most often talk about hatred as aggravating circumstance when determining the sentence, in other words crimes are given special and more serious form if committed out of hatred. In criminology the term “hate crimes” is used and these crimes are on the daily agenda of researchers and criminology professors starting from 1980s. On this occasion, without discussing various definitions of this phenomenon, we shall analyze the provision of Article 54a “Special circumstances for determination of sentence for hate crime” of the Criminal Code of Serbia from legal-dogmatic point of view of criminal law, since according to this provision hatred becomes mandatory aggravating circumstance when determining the sentence. First, the author gives a brief review of the most relevant international sources for suppression of hate crimes. Taking a stand with regards to the new provision required also criminal-political estimation on the usefulness of the new incrimination in suppression of hate crimes, but also the consideration of certain legal issues based on which the author offered de lege ferenda suggestions for improving this provision.", publisher = "Ниш : Универзитет у Нишу", journal = "Теме : часопис за друштвене науке = Themes : Journal for Social Research", title = "Кривично законодавство Републике Србије и кривична дела учињена из мржње, Criminal legislation of the Republic of Serbia and hate crimes", volume = "39", number = "2", pages = "489-506", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1657" }
Коларић, Д.. (2015). Кривично законодавство Републике Србије и кривична дела учињена из мржње. in Теме : часопис за друштвене науке = Themes : Journal for Social Research Ниш : Универзитет у Нишу., 39(2), 489-506. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1657
Коларић Д. Кривично законодавство Републике Србије и кривична дела учињена из мржње. in Теме : часопис за друштвене науке = Themes : Journal for Social Research. 2015;39(2):489-506. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1657 .
Коларић, Драгана, "Кривично законодавство Републике Србије и кривична дела учињена из мржње" in Теме : часопис за друштвене науке = Themes : Journal for Social Research, 39, no. 2 (2015):489-506, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1657 .