Методолошке смернице за појмовну дивергенцију биотероризма, агротероризма, биобезбедности и агробезбедности

Abstract

Због могућих злоупотреба оружја за масовно уништавање (нуклеарног, хемијског, биолошког, радиолошког), тероризам је попримио атрибуте савремене глобалне претње ‒ „мегатероризма“. Од потенцијалних нежељених сценарија, један од најреалнијих је биотероризам, јер је биолошко оружје најлакше произвести и злоупотребити. Истовремено, један од најреалнијих сценарија биотероризма је агротероризам злоупотребом патогених микроорганизама, токсина и њихових преносника за намерно изазивање заразних болести и смртности код људи, животиња и биљака, и то загађивањем пољопривредних ресурса, воде и хране за људе и животиње, те трајнијим загађивањем живот не средине. Услед стварних и могућих последица „био-агро-тероризма“, у теорији и пракси безбедности развија се курс биобезбедности и биозаштите/биоодбране којим се привреда, животна средина и здравље људи и других живих бића штите од болести, штеточина и биотероризма, а у оквиру њега и агробезбедност којим се штите пољопривредни и прехрамбени ресурси од агротероризма и од његових штетних последица. Ове трендове нас то ји да прати и Република Србија која, између осталог, спроводи законске прописе и стратегијска документа у области безбедности хране. Како је реч о новом мултидисциплинарном курсу у теорији безбедности, у којем су евидентне бројне појмовне и терминолошке дивергенције и конвергенције, циљ овог рада је да дистанцира појмове биотероризма, агротероризма, биобезбедности и агробезбедности.

Due to the possible misuse of weapons of mass destruction (nuclear, chemical, biological, radiological), terrorism has acquired the attributes of a modern global threat - ”megaterrorism”. Among the potential unwanted scenarios, one of the most realistic is bioterrorism, because biological weapons are the easiest to produce and misuse. At the same time, one of the most realistic scenarios of bioterrorism is agroterrorism, conducted through the misuse of pathogenic microorganisms, toxins and their carriers to intentionally cause infectious diseases and mortality in humans, animals and plants, by polluting agricultural resources, water and food for humans and animals, and by more permanent pollution of the environment. Because of the realistic and possible consequences of ”bio-agro-terrorism”, a discourse of biosecurity and bioprotection/biodefense has been developed in the theory and practice of security, aimed at protecting the economy, the environment and the health of people and other living beings from diseases and bioterrorism, and within it agro-security, which aims at protecting agricultural and food resources from agroterrorism and its harmful consequences. The Republic of Serbia also tries to follow these trends, which, among other things, includes the implementation of the laws and strategies on food safety. As it is a new multidisciplinary approach in security, numerous conceptual and terminological divergences and convergences around its concept are evident, so the aim of this paper is to differentiate the concepts of bioterrorism, agroterrorism, biosecurity and agrosecurity.