TY  - JOUR
AU  - Шурлан, Тијана
PY  - 2021
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1283
AB  - Рад који следи посвећен је сагледавању забране трговине људима са аспекта људских права. Почетна теза је да се трговина људима не може свести само на кривичноправни аспект, већ да је нормирањем ове забране унутар устава и међународних уговора из области људских права овај институт позициониран хијерархијски на највиши ниво правног поретка. У раду се у првом делу сагледава правни оквир, превасходно међународноправни, те потом уставноправни. У другом делу се анализирају одлуке Европског суда за људска права и Уставног суда Републике Србије. Анализа одлука коришћена је као основ за теоријско уобличавање најважнијих аспеката забране трговине људима као категорије људских права. Посебан акценат у раду стављен је на сагледавање позитивних обавеза држава преузетих ратификовањем међународних уговора из области људских права и материје борбе против трговине људима.
AB  - The following work is dedicated to the consideration of the prohibition of human trafficking from the aspect of human rights. The initial thesis is that human trafficking cannot be reduced only to the criminal law aspect, but that by standardizing this prohibition within the constitutions and international treaties in the field of human rights, this institute is positioned hierarchically at the highest level of the legal order. In the first part of the paper, the legal framework is examined, primarily international law and then constitutional law. The second part analyzes the decisions of the European Court of Human Rights and the Constitutional Court of the Republic of Serbia. The analysis of courts` decisions was used as a basis for the theoretical formulation of the most important aspects of the prohibition of trafficking in human beings as a category of human rights. Special emphasis was placed on the consideration of the positive obligations of the states undertaken by the ratification of international treaties in the field of human rights and the matter of the fight against human trafficking.
PB  - Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Себије
T2  - Безбедност, Београд 
T1  - Забрана трговине људима под окриљем људских права
T1  - Prohibition of trafficking in human beings under the auspices of human rights
VL  - 63
IS  - 2
SP  - 5
EP  - 26
DO  - 10.5937/bezbednost2102005S
ER  - 

@article{
author = "Шурлан, Тијана",
year = "2021",
abstract = "Рад који следи посвећен је сагледавању забране трговине људима са аспекта људских права. Почетна теза је да се трговина људима не може свести само на кривичноправни аспект, већ да је нормирањем ове забране унутар устава и међународних уговора из области људских права овај институт позициониран хијерархијски на највиши ниво правног поретка. У раду се у првом делу сагледава правни оквир, превасходно међународноправни, те потом уставноправни. У другом делу се анализирају одлуке Европског суда за људска права и Уставног суда Републике Србије. Анализа одлука коришћена је као основ за теоријско уобличавање најважнијих аспеката забране трговине људима као категорије људских права. Посебан акценат у раду стављен је на сагледавање позитивних обавеза држава преузетих ратификовањем међународних уговора из области људских права и материје борбе против трговине људима., The following work is dedicated to the consideration of the prohibition of human trafficking from the aspect of human rights. The initial thesis is that human trafficking cannot be reduced only to the criminal law aspect, but that by standardizing this prohibition within the constitutions and international treaties in the field of human rights, this institute is positioned hierarchically at the highest level of the legal order. In the first part of the paper, the legal framework is examined, primarily international law and then constitutional law. The second part analyzes the decisions of the European Court of Human Rights and the Constitutional Court of the Republic of Serbia. The analysis of courts` decisions was used as a basis for the theoretical formulation of the most important aspects of the prohibition of trafficking in human beings as a category of human rights. Special emphasis was placed on the consideration of the positive obligations of the states undertaken by the ratification of international treaties in the field of human rights and the matter of the fight against human trafficking.",
publisher = "Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Себије",
journal = "Безбедност, Београд ",
title = "Забрана трговине људима под окриљем људских права, Prohibition of trafficking in human beings under the auspices of human rights",
volume = "63",
number = "2",
pages = "5-26",
doi = "10.5937/bezbednost2102005S"
}

Шурлан, Т.. (2021). Забрана трговине људима под окриљем људских права. in Безбедност, Београд 
Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Себије., 63(2), 5-26.
https://doi.org/10.5937/bezbednost2102005S

Шурлан Т. Забрана трговине људима под окриљем људских права. in Безбедност, Београд . 2021;63(2):5-26.
doi:10.5937/bezbednost2102005S .

Шурлан, Тијана, "Забрана трговине људима под окриљем људских права" in Безбедност, Београд , 63, no. 2 (2021):5-26,
https://doi.org/10.5937/bezbednost2102005S . .

TY  - JOUR
AU  - Šurlan, Tijana
PY  - 2021
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1302
AB  - The author analyses one aspect of the right to life - the duty to protect the right to life. That aspect is not encompassed in definitions of the right to life in clear and explicit words. However, it is elucidated through the process of interpretation by various bodies, both international and national. Explicit inclusion of this element is thoroughly analysed in General Comment No. 36 adopted by the UN Human Rights Committee and it presents the starting point for the analyses in this paper. The duty to protect the right to life has also been elaborated in specific cases before the UN Human Rights Committee, the European Court of Human Rights and constitutional courts. Several of these cases have also been analysed within this paper. The aim of the paper is to identify the scope and limits of the duty to protect the right to life.
PB  - Belgrade : University of Criminal Investigation and Police Studies
T2  - NBP. Nauka, bezbednost, policija : Journal of criminalistics and law = žurnal za kriminalistiku i pravo
T1  - The Duty to Protect the Right to Life
VL  - 26
IS  - 2
SP  - 19
EP  - 30
DO  - 10.5937/nabepo26-34101
ER  - 

@article{
author = "Šurlan, Tijana",
year = "2021",
abstract = "The author analyses one aspect of the right to life - the duty to protect the right to life. That aspect is not encompassed in definitions of the right to life in clear and explicit words. However, it is elucidated through the process of interpretation by various bodies, both international and national. Explicit inclusion of this element is thoroughly analysed in General Comment No. 36 adopted by the UN Human Rights Committee and it presents the starting point for the analyses in this paper. The duty to protect the right to life has also been elaborated in specific cases before the UN Human Rights Committee, the European Court of Human Rights and constitutional courts. Several of these cases have also been analysed within this paper. The aim of the paper is to identify the scope and limits of the duty to protect the right to life.",
publisher = "Belgrade : University of Criminal Investigation and Police Studies",
journal = "NBP. Nauka, bezbednost, policija : Journal of criminalistics and law = žurnal za kriminalistiku i pravo",
title = "The Duty to Protect the Right to Life",
volume = "26",
number = "2",
pages = "19-30",
doi = "10.5937/nabepo26-34101"
}

Šurlan, T.. (2021). The Duty to Protect the Right to Life. in NBP. Nauka, bezbednost, policija : Journal of criminalistics and law = žurnal za kriminalistiku i pravo
Belgrade : University of Criminal Investigation and Police Studies., 26(2), 19-30.
https://doi.org/10.5937/nabepo26-34101

Šurlan T. The Duty to Protect the Right to Life. in NBP. Nauka, bezbednost, policija : Journal of criminalistics and law = žurnal za kriminalistiku i pravo. 2021;26(2):19-30.
doi:10.5937/nabepo26-34101 .

Šurlan, Tijana, "The Duty to Protect the Right to Life" in NBP. Nauka, bezbednost, policija : Journal of criminalistics and law = žurnal za kriminalistiku i pravo, 26, no. 2 (2021):19-30,
https://doi.org/10.5937/nabepo26-34101 . .

TY  - JOUR
AU  - Šurlan, Tijana
PY  - 2016
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1125
AB  - Within the present paper a new phenomenon has been
elaborated - a phenomenon of expanding jurisdiction of the present
international criminal courts. At the moment there are two ad hoc
International Criminal Tribunals, one permanent International
Criminal Court and several hybrid and internationalized international
criminal courts. Ad hoc Tribunals are in the phase of transformation
into the UN Mechanism for the International Criminal Tribunals, as
a completely new forum, thus expanding Tribunals jurisdiction in
a new direction. As for the International Criminal Court, desirable
mode of its expanding is through the increase of its member states,
in the overall list of member-states. What is happening in reality
is that states are approaching ad hoc at the ICC’s docket, as the
situation directs them. Tendency in the realm of the international
criminal judiciary is that creation of new international criminal
courts is expected, although not warmly accepted. With the multiple
international criminal courts existing, in the same ratione materiae
jurisdiction, it is highly expected that the overlaps will occur as well
as the expanding of the jurisdiction that is beyond the usual terms
of norms interpretation. The focus of this paper is on a dilemma –
whether such a situation will provoke coherence or chaos.
AB  - Naslovljeni rad bavi se jednim novim fenomenom –
fenomenom proširivanja nadležnosti postojećih međunarodnih
krivičnih sudova. Trenutno postoje dva ad hoc Međunarodna
krivična tribunala, jedan stalni Međunarodni krivični sud i
nekoliko hibridnih i internacionalizovanih međunarodnih
krivičnih sudova. Ad hoc tribunali trenutno su u fazi transformacije
i prenošenja nadležnosti na UN Mehanizam za međunarodne
krivične tribunale. Što se tiče stalnog Međunarodnog krivičnog
suda, poželjan model proširivanja domašaja rada ovog Suda je
kroz uvećanje država članica njegovog Statuta. No što se trenutno
dešava je uvećavanje nadležnosti nekim drugačijim pravnim
sredstvima, a ne uobičajenim i poželjnim članstvom u Sudu.
Opšta tendencija u domenu međunarodnog krivičnog pravosuđa
ogleda se u uvećanom kreiranju novih sudova, iako ta tendencija
nije ubedljivo prihvaćena kao dobrodošla. Umnožavanje broja
međunarodnih sudova, sa istom ratione materiae nadležnošću,
jasno je da može dovesti do preklapanja u postupanju. S druge
strane dovodi do proširivanja nadležnosti po drugim principima
određivanja nadležnosti. Stoga fokus ovog rada i jeste usmeren
ka razrešenju dileme – da li opisana situacija kreira stanje
koherentnosti ili haosa.
PB  - Beograd : Kriminalističko-policijska akademija
T2  - NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo
T1  - Expanding Jurisdiction of the International Criminal Courts : coherence or chaos
T1  - Proširenje nadležnosti međunarodnih krivičnih sudova : koherentnost ili haos
VL  - 21
IS  - 1
SP  - 99
EP  - 113
DO  - doi:10.5937/NBP1601099S
ER  - 

@article{
author = "Šurlan, Tijana",
year = "2016",
abstract = "Within the present paper a new phenomenon has been
elaborated - a phenomenon of expanding jurisdiction of the present
international criminal courts. At the moment there are two ad hoc
International Criminal Tribunals, one permanent International
Criminal Court and several hybrid and internationalized international
criminal courts. Ad hoc Tribunals are in the phase of transformation
into the UN Mechanism for the International Criminal Tribunals, as
a completely new forum, thus expanding Tribunals jurisdiction in
a new direction. As for the International Criminal Court, desirable
mode of its expanding is through the increase of its member states,
in the overall list of member-states. What is happening in reality
is that states are approaching ad hoc at the ICC’s docket, as the
situation directs them. Tendency in the realm of the international
criminal judiciary is that creation of new international criminal
courts is expected, although not warmly accepted. With the multiple
international criminal courts existing, in the same ratione materiae
jurisdiction, it is highly expected that the overlaps will occur as well
as the expanding of the jurisdiction that is beyond the usual terms
of norms interpretation. The focus of this paper is on a dilemma –
whether such a situation will provoke coherence or chaos., Naslovljeni rad bavi se jednim novim fenomenom –
fenomenom proširivanja nadležnosti postojećih međunarodnih
krivičnih sudova. Trenutno postoje dva ad hoc Međunarodna
krivična tribunala, jedan stalni Međunarodni krivični sud i
nekoliko hibridnih i internacionalizovanih međunarodnih
krivičnih sudova. Ad hoc tribunali trenutno su u fazi transformacije
i prenošenja nadležnosti na UN Mehanizam za međunarodne
krivične tribunale. Što se tiče stalnog Međunarodnog krivičnog
suda, poželjan model proširivanja domašaja rada ovog Suda je
kroz uvećanje država članica njegovog Statuta. No što se trenutno
dešava je uvećavanje nadležnosti nekim drugačijim pravnim
sredstvima, a ne uobičajenim i poželjnim članstvom u Sudu.
Opšta tendencija u domenu međunarodnog krivičnog pravosuđa
ogleda se u uvećanom kreiranju novih sudova, iako ta tendencija
nije ubedljivo prihvaćena kao dobrodošla. Umnožavanje broja
međunarodnih sudova, sa istom ratione materiae nadležnošću,
jasno je da može dovesti do preklapanja u postupanju. S druge
strane dovodi do proširivanja nadležnosti po drugim principima
određivanja nadležnosti. Stoga fokus ovog rada i jeste usmeren
ka razrešenju dileme – da li opisana situacija kreira stanje
koherentnosti ili haosa.",
publisher = "Beograd : Kriminalističko-policijska akademija",
journal = "NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo",
title = "Expanding Jurisdiction of the International Criminal Courts : coherence or chaos, Proširenje nadležnosti međunarodnih krivičnih sudova : koherentnost ili haos",
volume = "21",
number = "1",
pages = "99-113",
doi = "doi:10.5937/NBP1601099S"
}

Šurlan, T.. (2016). Expanding Jurisdiction of the International Criminal Courts : coherence or chaos. in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo
Beograd : Kriminalističko-policijska akademija., 21(1), 99-113.
https://doi.org/doi:10.5937/NBP1601099S

Šurlan T. Expanding Jurisdiction of the International Criminal Courts : coherence or chaos. in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo. 2016;21(1):99-113.
doi:doi:10.5937/NBP1601099S .

Šurlan, Tijana, "Expanding Jurisdiction of the International Criminal Courts : coherence or chaos" in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo, 21, no. 1 (2016):99-113,
https://doi.org/doi:10.5937/NBP1601099S . .

TY  - JOUR
AU  - Šurlan, Tijana
PY  - 2015
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1149
AB  - The author explores the main features of international public law –
the use of force and the right to self-defence in the light of terrorist acts. The
main point is that terrorism itself is not the international public law notion. A
huge number of treaties and norms regulating terrorism in terms of
international public law regulate cooperation among states in suppression
and sanctions of terrorist acts. If an armed attack occurs creating a terrorist
attack, a state can apply its right to self-defence only if these acts can be
attributed to a state, either as acts of states de jure or de facto organs.
AB  - Članak je posvećen proučavanju mesta terorizma u sistemu međunarodnog
javnog prava, s posebnim osvrtom na upotrebu sile i prava na samoodbranu.
Autor konstrukciju gradi na stavu da terorizam nije institut međunarodnog
javnog prava, tj. da su odnosi između subjekata međunarodnog javnog prava povodom terorizma izgrađeni isključivo radi koordinacije i kooperacije, a ne
uređenja ponašanja subjekata kao aktivnih činilaca u terorističkim aktima.
Ovakav polazni stav ima duboke posledice na pravo da se upotrebi sila i pravo
da se proklamuje pravo na samoodbranu. Autor gradi stav da upotreba sile i
samoodbrana mogu doći u obzir i u slučaju terorističkih akata, pri čemu u
takvoj situaciji teroristički akti menjaju svoju fizionomiju i postaju akti države,
kvalifikovani u smislu nekog drugog instituta međunarodnog javnog prava,
po opštim pravilima o odgovornosti kako direktne, tako i indirektne.
PB  - Beograd : Kriminalističko-policijska akademija
T2  - NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo
T1  - The use of force and terrorism
T1  - Upotreba sile i terorizam
VL  - 15
IS  - 3
SP  - 51
EP  - 64
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1149
ER  - 

@article{
author = "Šurlan, Tijana",
year = "2015",
abstract = "The author explores the main features of international public law –
the use of force and the right to self-defence in the light of terrorist acts. The
main point is that terrorism itself is not the international public law notion. A
huge number of treaties and norms regulating terrorism in terms of
international public law regulate cooperation among states in suppression
and sanctions of terrorist acts. If an armed attack occurs creating a terrorist
attack, a state can apply its right to self-defence only if these acts can be
attributed to a state, either as acts of states de jure or de facto organs., Članak je posvećen proučavanju mesta terorizma u sistemu međunarodnog
javnog prava, s posebnim osvrtom na upotrebu sile i prava na samoodbranu.
Autor konstrukciju gradi na stavu da terorizam nije institut međunarodnog
javnog prava, tj. da su odnosi između subjekata međunarodnog javnog prava povodom terorizma izgrađeni isključivo radi koordinacije i kooperacije, a ne
uređenja ponašanja subjekata kao aktivnih činilaca u terorističkim aktima.
Ovakav polazni stav ima duboke posledice na pravo da se upotrebi sila i pravo
da se proklamuje pravo na samoodbranu. Autor gradi stav da upotreba sile i
samoodbrana mogu doći u obzir i u slučaju terorističkih akata, pri čemu u
takvoj situaciji teroristički akti menjaju svoju fizionomiju i postaju akti države,
kvalifikovani u smislu nekog drugog instituta međunarodnog javnog prava,
po opštim pravilima o odgovornosti kako direktne, tako i indirektne.",
publisher = "Beograd : Kriminalističko-policijska akademija",
journal = "NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo",
title = "The use of force and terrorism, Upotreba sile i terorizam",
volume = "15",
number = "3",
pages = "51-64",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1149"
}

Šurlan, T.. (2015). The use of force and terrorism. in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo
Beograd : Kriminalističko-policijska akademija., 15(3), 51-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1149

Šurlan T. The use of force and terrorism. in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo. 2015;15(3):51-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1149 .

Šurlan, Tijana, "The use of force and terrorism" in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo, 15, no. 3 (2015):51-64,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1149 .

TY  - JOUR
AU  - Šurlan, Tijana
PY  - 2014
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1135
AB  - U tekstu se analizira rad Komiteta za eliminaciju svih oblika
diskriminacije žena. Komitet, koji je osnovan Konvencijom UN o
eliminaciji svih oblika žena, kao svoj primarni zadatak ima nadzor
nad primenom Konvencije u državama članicama. Ingerencije koje
su Komitetu date Konvencijom, međutim, omogućile su da Komitet
daje tumačenja Konvencije. Teorijskog je karaktera pitanje – kakav
je pravni status tih tumačenja i da li su dosadašnji stavovi Komiteta
doveli do krupnijih promena u shvatanju i primeni Konvencije.
Usvajanjem Dopunskog protokola uz Konvenciju o eliminisanju svih
oblika diskriminacije takođe je načinjen još jedan zaokret u njenom
delovanju. Stavovi koje Komitet generiše razmatrajući individualne
predstavke i usvajanjem preporuka u odnosu na države koje grubo
i sistematski krše Konvenciju svakako će ostvariti posledice po
razumevanje bazičnog teksta Konvencije. Fokus rada upravo je
uperen ka razmatranju da li Komitet deluje samo kao nadzorni organ
ili amalgamira u svome radu i izvesne presuđujuće elemente.
AB  - Within the paper the author analyses role and scope
of activities of the Committee on the Elimination of All Forms of
Discrimination against Women. Its legal basis is Convention on
the Elimination of all Forms of Discrimination against Women.
Convention recognises the possibility for the Committee to adopt
general recommendations. Until now the Committee adopted 30
general recommendations, some of them with significant portion
of novelties towards the Convention. After adoption of the Optional
Protocol to the Convention, Committee was recognised as the body
for individual or group complaints, as well as the body capable for the
reaction toward states that are severely and systematically violating
Convention. The main focus of the analyses throughout the paper
is quality of Committee`s views and recommendations – whether
they are just product of monitoring, reports with the purpose of
monitoring on the application of the Convention, or they form a sort
of quasi judicial decision making process.
PB  - Beograd : Kriminalističko-policijska akademija
T2  - NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo
T1  - Rad Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena – nadzorna ili kvazisudska funkcija
T1  - Committee on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women – monitoring or quasi judicial functions
VL  - 19
IS  - 2
SP  - 57
EP  - 74
DO  - 10.5937/NBP1402057S
ER  - 

@article{
author = "Šurlan, Tijana",
year = "2014",
abstract = "U tekstu se analizira rad Komiteta za eliminaciju svih oblika
diskriminacije žena. Komitet, koji je osnovan Konvencijom UN o
eliminaciji svih oblika žena, kao svoj primarni zadatak ima nadzor
nad primenom Konvencije u državama članicama. Ingerencije koje
su Komitetu date Konvencijom, međutim, omogućile su da Komitet
daje tumačenja Konvencije. Teorijskog je karaktera pitanje – kakav
je pravni status tih tumačenja i da li su dosadašnji stavovi Komiteta
doveli do krupnijih promena u shvatanju i primeni Konvencije.
Usvajanjem Dopunskog protokola uz Konvenciju o eliminisanju svih
oblika diskriminacije takođe je načinjen još jedan zaokret u njenom
delovanju. Stavovi koje Komitet generiše razmatrajući individualne
predstavke i usvajanjem preporuka u odnosu na države koje grubo
i sistematski krše Konvenciju svakako će ostvariti posledice po
razumevanje bazičnog teksta Konvencije. Fokus rada upravo je
uperen ka razmatranju da li Komitet deluje samo kao nadzorni organ
ili amalgamira u svome radu i izvesne presuđujuće elemente., Within the paper the author analyses role and scope
of activities of the Committee on the Elimination of All Forms of
Discrimination against Women. Its legal basis is Convention on
the Elimination of all Forms of Discrimination against Women.
Convention recognises the possibility for the Committee to adopt
general recommendations. Until now the Committee adopted 30
general recommendations, some of them with significant portion
of novelties towards the Convention. After adoption of the Optional
Protocol to the Convention, Committee was recognised as the body
for individual or group complaints, as well as the body capable for the
reaction toward states that are severely and systematically violating
Convention. The main focus of the analyses throughout the paper
is quality of Committee`s views and recommendations – whether
they are just product of monitoring, reports with the purpose of
monitoring on the application of the Convention, or they form a sort
of quasi judicial decision making process.",
publisher = "Beograd : Kriminalističko-policijska akademija",
journal = "NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo",
title = "Rad Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena – nadzorna ili kvazisudska funkcija, Committee on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women – monitoring or quasi judicial functions",
volume = "19",
number = "2",
pages = "57-74",
doi = "10.5937/NBP1402057S"
}

Šurlan, T.. (2014). Rad Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena – nadzorna ili kvazisudska funkcija. in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo
Beograd : Kriminalističko-policijska akademija., 19(2), 57-74.
https://doi.org/10.5937/NBP1402057S

Šurlan T. Rad Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena – nadzorna ili kvazisudska funkcija. in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo. 2014;19(2):57-74.
doi:10.5937/NBP1402057S .

Šurlan, Tijana, "Rad Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena – nadzorna ili kvazisudska funkcija" in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo, 19, no. 2 (2014):57-74,
https://doi.org/10.5937/NBP1402057S . .

TY  - JOUR
AU  - Šurlan, Tijana
PY  - 2011
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1145
AB  - Princip univerzalne krivične nadležnosti je jedno od tipičnih načela
međunarodnog javnog prava. U punoj meri oslikava specifičnosti međunarodnog
javnog prava kao samosvojnog sistema pravnih normi i karakter veze koju gradi s
unutrašnjepravnim sistemima. Njegovo poreklo datira iz perioda klasičnog
međunarodnog prava i prirodni je izdanak oslonca koje je međunarodno pravo
tražilo u sudskim mehanizmima država. Kako je jurisdikcioni ogranak međunarodnog prava u oblasti međunarodnog krivičnog prava najteže i najsporije
nastajao, jasno je da je procesuiranje počinioca međunarodnih krivičnih dela
moralo biti povereno nacionalnim sudovima država. Pravni osnov tako opisanog
odnosa zasniva se na principu univerzalne krivične nadležnosti. U okviru ovog
rada analiziraju se koncept tog načela, njegovi glavni elementi, funkcionisanje i
sklonost država ka pozivanju na to načelo.
AB  - The principle of universal criminal jurisdiction is one of the typical principles of
international public law. It fully reflects the specificities of the international public
law as a distinct system of rules and the character of the relationship that it
establishes with the national law systems. Its origin dates back to the classical
period of international law and it is a natural offspring of the support that
international law has been looking for within jurisdictional mechanisms of states.
Since the jurisdictional branch of the international law in the field of the
international criminal law has been developing most difficultly and most slowly, it
is clear that prosecution of perpetrators of international crimes had to be entrusted
to national courts. Legal basis of such a relation is based on the principle of the
universal criminal jurisdiction. Within this paper, the concept of the principle of
universal criminal jurisdiction is analyzed, as well as its main elements,
functioning and tendency of states to invoke this principle.
PB  - Beograd : Kriminalističko-policijska akademija
T2  - NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo
T1  - Princip univerzalne krivične nadležnosti
T1  - The principle of universal criminal jurisdiction
VL  - 16
IS  - 2
SP  - 101
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1145
ER  - 

@article{
author = "Šurlan, Tijana",
year = "2011",
abstract = "Princip univerzalne krivične nadležnosti je jedno od tipičnih načela
međunarodnog javnog prava. U punoj meri oslikava specifičnosti međunarodnog
javnog prava kao samosvojnog sistema pravnih normi i karakter veze koju gradi s
unutrašnjepravnim sistemima. Njegovo poreklo datira iz perioda klasičnog
međunarodnog prava i prirodni je izdanak oslonca koje je međunarodno pravo
tražilo u sudskim mehanizmima država. Kako je jurisdikcioni ogranak međunarodnog prava u oblasti međunarodnog krivičnog prava najteže i najsporije
nastajao, jasno je da je procesuiranje počinioca međunarodnih krivičnih dela
moralo biti povereno nacionalnim sudovima država. Pravni osnov tako opisanog
odnosa zasniva se na principu univerzalne krivične nadležnosti. U okviru ovog
rada analiziraju se koncept tog načela, njegovi glavni elementi, funkcionisanje i
sklonost država ka pozivanju na to načelo., The principle of universal criminal jurisdiction is one of the typical principles of
international public law. It fully reflects the specificities of the international public
law as a distinct system of rules and the character of the relationship that it
establishes with the national law systems. Its origin dates back to the classical
period of international law and it is a natural offspring of the support that
international law has been looking for within jurisdictional mechanisms of states.
Since the jurisdictional branch of the international law in the field of the
international criminal law has been developing most difficultly and most slowly, it
is clear that prosecution of perpetrators of international crimes had to be entrusted
to national courts. Legal basis of such a relation is based on the principle of the
universal criminal jurisdiction. Within this paper, the concept of the principle of
universal criminal jurisdiction is analyzed, as well as its main elements,
functioning and tendency of states to invoke this principle.",
publisher = "Beograd : Kriminalističko-policijska akademija",
journal = "NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo",
title = "Princip univerzalne krivične nadležnosti, The principle of universal criminal jurisdiction",
volume = "16",
number = "2",
pages = "101-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1145"
}

Šurlan, T.. (2011). Princip univerzalne krivične nadležnosti. in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo
Beograd : Kriminalističko-policijska akademija., 16(2), 101-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1145

Šurlan T. Princip univerzalne krivične nadležnosti. in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo. 2011;16(2):101-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1145 .

Šurlan, Tijana, "Princip univerzalne krivične nadležnosti" in NBP : Journal of criminalistics and law = Žurnal za kriminalistiku i pravo, 16, no. 2 (2011):101-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1145 .

TY  - JOUR
AU  - Шурлан, Тијана
PY  - 2004
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1236
AB  - Начин на који ће Међународни кривични суд засновати надлежност и отпочињати процесуирање случајева, представља најважнији аспект односа међународни суд - држава. Принцип ne bis in idem примењен у Римском статуту неминовно је претрпео извесне промене у односу на принцип који је општепознат са становишта националних права. Анализа овог принципа у виду у коме је примењен у Римском статуту довела је до закључка да се овај принцип може разумети и применити у потпуности и правилно само у спрези са принципом комтлементарности.
AB  - The manner of establishing the jurisdiction by the International Criminal Court and commencing of the procedure presents the most important aspect of the relation between the International court and State. Principle ne bis in idem as applied at the Rome Statute was inevitably changed when comparing to the principle commonly known in the national law. The analyses of this principle as applied in the Rome Statute has brought up the conclusion that this principle can be understood and applied fully and correctly only in the conjunction with the principle of complementarity.
PB  - Београд : Полицијска академија
T2  - НБП : Наука, безбедност, полиција
T1  - Принцип ne bis in idem у Римском статуту
T1  - Principle ne bis in idem the Rome Statute
VL  - 9
IS  - 1
SP  - 93
EP  - 116
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1236
ER  - 

@article{
author = "Шурлан, Тијана",
year = "2004",
abstract = "Начин на који ће Међународни кривични суд засновати надлежност и отпочињати процесуирање случајева, представља најважнији аспект односа међународни суд - држава. Принцип ne bis in idem примењен у Римском статуту неминовно је претрпео извесне промене у односу на принцип који је општепознат са становишта националних права. Анализа овог принципа у виду у коме је примењен у Римском статуту довела је до закључка да се овај принцип може разумети и применити у потпуности и правилно само у спрези са принципом комтлементарности., The manner of establishing the jurisdiction by the International Criminal Court and commencing of the procedure presents the most important aspect of the relation between the International court and State. Principle ne bis in idem as applied at the Rome Statute was inevitably changed when comparing to the principle commonly known in the national law. The analyses of this principle as applied in the Rome Statute has brought up the conclusion that this principle can be understood and applied fully and correctly only in the conjunction with the principle of complementarity.",
publisher = "Београд : Полицијска академија",
journal = "НБП : Наука, безбедност, полиција",
title = "Принцип ne bis in idem у Римском статуту, Principle ne bis in idem the Rome Statute",
volume = "9",
number = "1",
pages = "93-116",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1236"
}

Шурлан, Т.. (2004). Принцип ne bis in idem у Римском статуту. in НБП : Наука, безбедност, полиција
Београд : Полицијска академија., 9(1), 93-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1236

Шурлан Т. Принцип ne bis in idem у Римском статуту. in НБП : Наука, безбедност, полиција. 2004;9(1):93-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1236 .

Шурлан, Тијана, "Принцип ne bis in idem у Римском статуту" in НБП : Наука, безбедност, полиција, 9, no. 1 (2004):93-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1236 .