Превенција и разрешавање друштвених конфликата

Abstract

Ескалација регионалних и унутар државних конфликата у последњој деценији 20. века допринела је да питања превенције и разрешавања друштвених сукоба постану значајна теоријска и политичка тема. Примењени модалитети и стратегије разрешавања конфликата у Југоисточној Европи показали су се као недовољно ефикасни, поготово са аспекта дугорочних и одрживих решења. У раду се критикују модели разрешавања друштвених конфликата на Западном Балкану током деведесетих година прошлог и на почетку 21. века, уз указивање на новије стратешке опције у превенцији конфликата уопште. Истовремено, анализирају се и питања везана за цивилизовање и институционализацију конфликата, као и ефекте међународног посредовања и употребе силе у њиховом окончавању.

The escalation of regional and internal conflicts over the last decade of the 20th century have contributed the issues of preventing and settling the social conflicts to become significant theoretical and political topics. The applied modalities and strategies for settling the conflicts in South-East Europe have proved insufficiently resourceful, especially as regards long-term and sustainable solutions. The paper criticizes the models of settling the social conflicts in the West Balkans in 1990s and at the beginning of the 21 century, pointing to newer strategic options in the prevention of conflicts in general. At the same time, it offers an analysis of issues related to civilizing and institutionalizing the conflicts, as well as the effects of international mediations and the use of force to put these to an end.