Европске интеграције и сузбијање корупције у приватном сектору

Abstract

У Србији, као и у другим европским земљама, примећујемо, послед њих деценија, када су питању измене кривичних закона динамику која раније није била својствена. Честе измене резултат су, пре свега, прилагођавања међународним обавезама које државе преузимају ратификацијом појединих међународних уговора. Поред Конвенција, регионалних и међународних, од посебног значаја за реформу су и Директиве ЕУ и Оквирне одлуке Савета ЕУ. Такође, не треба за боравити да постоје одређена понашања чији непосредни основ прописивања нису међународне обавезе или унутрашње законодавство, већ могу да буду везана за нашу средину, лоше искуство у Србији, што може да представља основ за инкриминисање таквог понашања у Кривичном законику. Приликом измена кривичног законодавства увек се појављује дилема да ли предност дати националном духу, домаћем правном систему, нашој правној терминологији или прихватити неповољан утицај појединих одредби међународних уговора што је нимало срећно решење. Аутор своју дилему изражава посебно када је у питању сузбијање корупције у приватном сектору. За Србију као државу која настоји да што пре постане пуно правни члан Европске Уније од изузетне је важности да прати активности ЕУ и њених чланица на подручју сузбијања криминалитета. Најкорисније би било за сваку државу, па и нашу, да изврши ревизију појединих инкриминаци а у свом кривичном законодавству и тако покрије области које су међународни споразуми сматрали вредним укључивања у У Србији, као и у другим европским земљама, примећујемо, послед њих деценија, када су питању измене кривичних закона динамику која раније није била својствена. Честе измене резултат су, пре свега, прилагођавања међународним обавезама које државе преузимају ратификацијом појединих међународних уговора. Поред Конвенција, регионалних и међународних, од посебног значаја за реформу су и Директиве ЕУ и Оквирне одлуке Савета ЕУ. Такође, не треба за боравити да постоје одређена понашања чији непосредни основ прописивања нису међународне обавезе или унутрашње законодавство, већ могу да буду везана за нашу средину, лоше искуство у Србији, што може да представља основ за инкриминисање таквог понашања у Кривичном законику. Приликом измена кривичног законодавства увек се појављује дилема да ли предност дати националном духу, домаћем правном систему, нашој правној терминологији или прихватити неповољан утицај појединих одредби међународних уговора што је нимало срећно решење. Аутор своју дилему изражава посебно када је у питању сузбијање корупције у приватном сектору. За Србију као државу која настоји да што пре постане пуно правни члан Европске Уније од изузетне је важности да прати активности ЕУ и њених чланица на подручју сузбијања криминалитета. Најкорисније би било за сваку државу, па и нашу, да изврши ревизију појединих инкриминаци а у свом кривичном законодавству и тако покрије области које су међународни споразуми сматрали вредним укључивања у У Србији, као и у другим европским земљама, примећујемо, послед њих деценија, када су питању измене кривичних закона динамику која раније није била својствена. Честе измене резултат су, пре свега, прилагођавања међународним обавезама које државе преузимају ратификацијом појединих међународних уговора. Поред Конвенција, регионалних и међународних, од посебног значаја за реформу су и Директиве ЕУ и Оквирне одлуке Савета ЕУ. Такође, не треба за боравити да постоје одређена понашања чији непосредни основ прописивања нису међународне обавезе или унутрашње законодавство, већ могу да буду везана за нашу средину, лоше искуство у Србији, што може да представља основ за инкриминисање таквог понашања у Кривичном законику. Приликом измена кривичног законодавства увек се појављује дилема да ли предност дати националном духу, домаћем правном систему, нашој правној терминологији или прихватити неповољан утицај појединих одредби међународних уговора што је нимало срећно решење. Аутор своју дилему изражава посебно када је у питању сузбијање корупције у приватном сектору. За Србију као државу која настоји да што пре постане пуно правни члан Европске Уније од изузетне је важности да прати активности ЕУ и њених чланица на подручју сузбијања криминалитета. Најкорисније би било за сваку државу, па и нашу, да изврши ревизију појединих инкриминаци а у свом кривичном законодавству и тако покрије области које су међународни споразуми сматрали вредним укључивања у национално кривично право. Али, аутор наглашава, да је при томе потребно водити рачуна о националном правном идентитету. Аутор, такође, настоји да утврди анализом постојећег стања (de legelata) постоје ли у нашој земљи, посматрано са аспекта кривичног-материјалног права, задовољавајућа решења у области сузбијања корупци је у приватном сектору или критеријуми које постављају међународни документи треба да нас подстакну на даљу реформу нашег законодавства. Посебна пажња је посвећена анализи кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица на основу које аутор износи закључке, са предлозима могућих законских решења, de lege ferenda.

In Serbia, as well as in other European countries, when it comes to changes in criminal law, one notes in recent decades the dynamics which has not been present earlier. Frequent changes are primarily the result of harmonization with the international obligations that a country assumes by ratifying certain inter national treaties. In addition to the regional and international conventions, of particular importance for the re form are the EU Directives and Frame work Decisions of the Council of the EU.Al so, one should not forget that the re are certain behaviours who se direct basis for prescribing are not inter national obligations or domestic law, but may be related to our environment, bad experience in Serbia, which could be the basis for incrimination of such behaviour in the Criminal Code.When it comes to changes to the criminal legislation, a dilemma always appears whether to give priority to the national spirit, national legal system, our legaltermi no logy, or accept the adverse influence of certain pro visions of the inter national treaties, which is not a great solution at all.The author expresses her dilemma especially when it comes to combating corruption in the private sector. For Serbia, as a country that seeks tobeco me a full member of the European Union, of great importance is to follow and monitor the activit es of the EU and its member states re la ted to combating crime. For every country, including our own, the most useful solution would be to revise certain incriminations in their criminal legislation and thus cover areas considered by international treaties as worthy of inclusion in national criminal law. However, the author points out that it is necessary to take in to account the national legal identity. The author al so seeks to establish, by using the analysis of the current situation (de legelata), whether there are in our country, from the aspect of criminal substantive law, satisfactory solutions in the field of combating corruption in the private sector, or criteria set by international instruments should encourage us to further reform our legislation. Special attention is paid to the analysis of the criminal offense of Abuse of Office by the Responsible Person based on which the author presents the conclusions, with suggestions of possible legal solutions de legeferenda.