У сусрет Закону о изменама и допунама Кривичног законика Србије

Abstract

У раду се разматрају нова решења у Нацрту Закона о изменама и до- пунама Кривичног законика Србије. Измене и допуне у области општег дела Кривичног законика веома су ретке. Евентуалне интервенције се односе на област кривичних санкција. Веома ретко се задире у неке традиционалне, класичне институте као што су нужна одбрана, крајња нужда и сл. У том смислу, закони о изменама и допунама Кривичног законика се највише односе на област посебног дела кривичног законодавства. Такве новеле су много чешће и резултат су потребе друштва да прати економске, политичке, социјалне, идеолошке и друге промене, а посебно стање криминалитета. У последње време, кривично законодавство Србије пролази кроз динамичну фазу. Питање је само где наћи границу између претераног ширења криминалне зоне, односно повећања броја инкриминација, и потребе државе да ефикасно реагује на нове облике криминалитета. Нацрт карактерише појачана кривичноправна репресија, посебно у сфери кривичних дела против привреде. У области кривичног материјалног права у Републици Србији извршена је темељна реформа 2005. године и донет је нов Кривични законик. Исти је пет пута мењан и допуњаван. Два пута у току 2009. и по једанут у 2012, 2013. и 2014. години. Важно је истаћи да се током последњих деценија, не само у Србији него и у другим европским земљама, примећује динамика измена кривичних закона која раније није била својствена. 4 Честе измене су резултат, пре свега, прилагођавања међународним обавезама које државе преузимају ратификацијом појединих међународних уговора. Поред конвенција, регионалних и међународних, од посебног значаја за реформу су и директиве Европске уније и оквирне одлуке Савета Европе уније. Такође, не треба заборавити да постоје одређена понашања чији непосредни основ прописивања нису међународне обавезе или унутрашње законодавство, већ могу да буду везана за нашу средину и лоше искуство у Србији, што може да представља основ за инкриминисање таквог понашања у Кривичном законику. Многобројни су разлози због којих се приступило новим изменама и допунама Кривичног законика Србије. Између осталих, у питању су потреба за усклађивањем с међународним обавезама које је Србија преузела ратификацијом појединих међународних уговора, као и отклањање извесних недоследности и пропуста који су учињени ранијим изменама кривичног законодавства. Поједина решења у Нацрту ЗИД-а Кривичног законика воде слабљењу кривичноправне репресије (кућни затвор као самостална казна), док су неке измене на линији јачања репресије (доживотни затвор). Он, такође, потврђује да један од разлога за измене и допуне не морају да буду само међународне обавезе, већ и наше негативно искуство и проблеми који су антиципирани у пракси.

The paper discusses the new solutions in the Draft Law on Changes and Amendments to the Criminal Code of Serbia. Changes and amendments in the general part of the Criminal Code are very rare. Possible interventions refer to the area of criminal sanctions. It is very rare to interfere with some traditional, classical institutions such as self-defense, extreme necessity etc. In this regard, the Laws on Changes and Amendments to the Criminal Code mostly refer to the special part of criminal legislation. Such novels are more often, and are the result of the needs of society to monitor the economic, political, social, ideological and other changes, in particular the state of crime. In the last period, Serbian criminal legislation has been going through a dynamic phase. The only question is where to draw the line between excessive widening of criminal zone and increase in the number of criminalizations and the need of the state to effectively respond to new forms of crime. This Draft Law is characterized by enhanced criminal repression, especially in the sphere of criminal offenses against the economy. In the field of substantive criminal law of the Republic of Serbia, reforms were carried out in 2005 and a new Criminal Code was adopted. The same one has been changed and amended five times. Twice in 2009, and again in 2012, 2013 and 2014. It is important to emphasize that in recent decades, not only in Serbia, but also in other European countries, when it comes to changes of criminal codes, one observes the dynamics which was not characteristic previously. Frequent changes are primarily due to adjustment to the international obligations that countries take over by the ratification of certain international agreements. In addition to the Conventions, regional and international, of particular importance to the reform are the EU Directives and the Framework Decisions of the Council of the EU. Also, one should not forget that there are certain behaviours whose direct grounds for prescribing are not international obligations or internal legislation, but may be related to our environment, a bad experience in Serbia, which could be the basis for the criminalization of such behaviour in the Criminal Code. There are many reasons for new changes and amendments to the Criminal Code of Serbia. Among them are: the need to comply with international obligations which Serbia undertook by ratification of certain international agreements, as well as the elimination of certain inconsistencies and mistakes that have been made by earlier changes to the criminal legislation. Some solutions in the Draft Law on Changes and Amendments to the Criminal Code lead to weakening of criminal repression (house arrest as an independent punishment), while some changes are in line with the strengthening of repression (life imprisonment). This Draft Law also confirmed that one of the reasons for changes and amendments need not be only an international obligation, but our negative experience, the problems that were anticipated in practice.