Методолошке смернице за научно истраживање лажних дојава о подметнутим експлозивним направама у Републици Србији

Abstract

Током 2022. и 2023. године Србију је захватио талас лажног пријављивања подметања експлозивних направа на јавним местима (тзв. телефонски тероризам). У јавности је то сензационалистички представљано као тероризам, сајбер-тероризам, високотехнолошки криминал, писмо-бомба, лажно пријављивање кривичног дела, угрожавање јавног реда и мира и специјални рат, чиме се доприносило нервози грађана и поремећају уобичајеног стила живота, али и неповерењу у државну власт. Како „телефонски тероризам“ није био предмет научног интересовања у Србији; како су евидентне методолошке дилеме при тумачењу/истраживању појава; како постоје проблеми дистанцирања „телефонског тероризма“ од сличних претњи и како је у вези с тим очигледна појмовно-категоријална хаотичност, постојала је потреба да се из угла социологије тероризма утврде извесне методолошке смернице за будуће истраживаче.

During 2022 and 2023, Serbia was affected by a wave of false reports of planted explosive devices in public places (so-called “telephone terrorism”). In the public, it was sensationally presented as terrorism, cyber-terrorism, high-tech crime, letter-bombs, false reporting of a crime, endangering public order and peace, and special war, which contributed to the “nervousness” of citizens and the disruption of the usual lifestyle, as well as mistrust in the state power. Since “telephone terrorism” was not a subject of scientific interest in Serbia, since methodological dilemmas are evident when interpreting/ researching phenomena, since there are problems of distinguishing “telephone terrorism” from similar threats and there is an obvious conceptual-categorical chaos in this regard, a need arose to establish certain methodological guidelines for future researchers from the perspective of sociology of terrorism.