Уставносудска заштита у кривичној ствари : осврт на заштиту права која чине "тврдо језгро" људских права

Abstract

Пре уставносудске заштите основних људских права и слобода у кривичној ствари долази заштита коју пружају редовни судови кроз примену системских закона. Али, пре примене Кривичног законика Србије и Законика о кривичном поступку имамо "реформски процес" који би требао да указују на поступак који траје извесно време и који је пун премишљања, који има свој ток, пут и начин. Да ли је то тако? У последњем периоду реформски процеси су чести у разним областима права, али и у оквиру појединих грана власти и углавном изазивају отпор и временом добијају негативну конотацију. Због тога је важно да утврдимо у којој мери се кривичним правом пружа ефикасна заштита основним људским правима и слободама, а посебно посматрајући низ реформи које су нас пратиле последњих година. Да ли је конституционализација кривичног права постигла свој резултат, а то је управо стављање у

први план слобода и права човека и грађанина. Основна сврха кривичног права

је заштита друштва од криминалитета али истовремено оно својом сврхом не

сме да угрози достигнуте стандарде људских права. Да ли неке негативне криминалнополитичке тенденције, као што су појачана репресија и кривичноправни

експанзионизам, којима се настоји да се постигне основна сврха уствари угрожавају људска права. Након уводних разматрања аутор се бави утицајем права о људским правима на кривично право. У раду се паралелно проучавају кривичноправна заштита и неки њени проблеми и уставносудска заштита као комплементарна кривичноправној заштити а не њој супротстављена. Из тих разлога дат је преглед и одговарајућих одлука Уставног суда које се односе на заштиту права на живот, забрану мучења, забрану ретроактивне примене закона и начело ne bis in idem. На крају, аутор закључује да критеријуми које поставља Европски суд за људска права у великој мери проширују материјалне и процесне гаранције и јемства не само у Србији, већ и у највећем делу Европе.