Расправа о реформи кривичног материјалног права Републике Србије

Abstract

Посматрајући измене и допуне Кривичног законика уочавамо да је, од његовог ступања на снагу 01.01.2006. године, мењан и допуњаван више пута. Периоди заоштравања кривичноправног реаговања на криминалитет и постављања државне реакције на рационалне основе су се међусобно смењивали, да бисмо на крају могли да констатујемо изразито ширење кривичноправне репресије. Аутор у реферату указује на најзначајније измене и допуне кривичног материјалног права заузимајући у односу на њих критичке ставове. Указује на важност основних начела кривичног права, у првом плану начела легитимитета и легалитета. Када је у питању законодавна техника, треба избегавати казуистику и генералне, опште формулације.

Такође, важно је помирити два супротстављена захтева потребу за појачаном репресијом, са једне стране, и њено ограничење у циљу заштите достигнутог стандарда људских права, са друге стране. Посебан део посвећен је новим тенденцијама у науци

кривичног

права. На крају, аутор након анализе последње деценије реформаторских стремљења закључује да су интервенције законодавца биле једнообразне и неделотворне. Покушавајући да користи иста средства кривичноправног реаговања на криминалитет законодавац не стиже да се бави новим трендовима у науци кривичног права, праксом и достигнућима у заштити основних људских права и слобода ЕСЉП и да у том правцу иновира наше законодавство. Аутор указује да је дошао тренутак за један либералнији приступ у обликовању граница кривичноправне заштите, да треба скренути пажњу са нереалних очекивања од кривичног права на друге инструменте и средства која стоје на располагању друштву у супротстављању криминалитету. Доста је било за посезањем за кривичним правом у сваком случају немоћи надлежних државних органа.