Поједина искуства у примени Закона o спречавању насиља у породици

Abstract

У раду су презентовани резултати истраживања који се односе на спречавање и сузбијање насиља у породици у Републици Србији. Посебно су обрађена два периода: први, годину дана од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици и други, првих пет месеци примене закона у 2018. години. Тако усмерено истраживање имало је за циљ да се у методолошки исправном поступку идентификују и научно

опишу кључни проблеми надлежних органа, пре

свега полиције, јавног тужилаштва и суда, у спречавању и сузбијању насиља у породици, заштити и подршци жртава. Применом метода анализе садржаја, интервјуа, компаративне и формално-логичке анализе,

у раду је анализирано више примера из праксе, упоредно са анализом резултата актуелних теоријских истраживања и релевантних правних прописа и аката. Резултатима примене тих метода,

као кључни проблеми у овој области, идентификовани су проблеми који се односе на: долажење до сазнања да постоји непосредна опасност од насиља у породици, (не)благовремену примену и избор прописа који треба применити (Закон о спречавању насиља у породици, Законик о кривичном поступку, Законо о прекршајима

итд), квалитет процене ризика од насиља у породици и њено вредновање, заштиту и подршку жртвама насиља. Закључцима изведеним синтезом тих резултата, као кључни узроци описаних проблема потврђени су: 1) велики број законских прописа који регулишу исту или

сличну материју на различит начин, 2) непрецизне одредбе Закона о спречавању насиља у породици које дају могућност широког тумачења 3) селективна примена закона и 4) неједнако поступање надлежних државних органа, пре свега тужилаштва.