Кривично дело насиље у породици и заштита жртава насиља у породици

Abstract

Подаци Министарства унутрашњих послова показују да је у 2019. години у 48 засебних догађаја евидентирано 53 жртава које су лишене живота од стране члана породице, и то: 31 лице женског пола (10 супруги, 2 бивше супруге, 3 ванбрачне партнерке, 4 емотивне партнерке, 5 мајки, 2 ћерке, 2 бабе, по једна ташта, свекрва и пасторка); 22 лица мушког пола (2 ванбрачна партнера, 5 очева, 4 сина, 2 зета, по један брат, синовац, стриц, бивши таст, таст, унук, шурак, очух и емотивни партнер).Претходних година, број жртава је био на сличном нивоу, 2015. лишено живота је 47 лица (35 лица жеснког пола и 12 лица мушког пола), у 2016. години 54 лица (38 лица женског пола и 16 лица мушког пола), у 2017. години 47 лица (31 лице женског пола и 16 лица мушког пола), а 2018. лишено живота је 47 лица (34 лица женског пола и 13 лица мушког пола). Ако узмемо у обзир само ове случајеве насиља у породици са најтежим последицама, можемо закључити и поред великог броја мера предвиђених различитим законским прописима, и примене новог Закона о спречавању насиља у породици, да надлежни органи нису успели да се на адекватан начин супроставе насиљу у породици? Аутор се у овом раду бави анализом кривичног дела насиља у породици, мерама које предузимају надлежни органи у супростављању насиљу у породици у периоду од почетка примене поменутог закона, и мерама које се предузимају ради заштите жртава. При томе, анализира се и начин примене законских одредби по регионима, при чему се долази до закључка да начин рада надлежних органа и примена предвиђених законских мера зависи од њихових руководилаца, што доводи до неједнаке заштите жртава на различитим деловима Србије.