(Не)усклађеност казнене политике законодавца и казнене политике судова код кривичног дела убиства

Abstract

Од свих кривичних дела, убиство се сматра једним од најтежих. Њиме се човек лишава најосновнијег, најелементарнијег и најважнијег права, а то је право на живот. Данас не постоји кривично законодавство које не штити ово највредније добро човека. Сваким убиством човечанство губи једног члана своје друштвене заједнице, а човеку се одузима живот, што је ненадокнадиво добро. Због тога, ово кривично дело изазива велику пажњу како у кривичноправној теорији, тако и у законодавству и пракси. Проучавајући политику кажњавања ових кривичних дела, покушали смо да утврдимо карактеристике и тенденције у казненој политици судова у процесуирању кривичних дела убиства као и врсту и висину изречених кривичних санкција. На овом месту нећемо занемарити ни значај који превенција, и генерална и специјална, може да има у сузбијању овог деликта. Политику кажњавања ових кривичних дела испратили смо уз помоћ података Завода за статистику Републике Србије. Овом приликом, користили смо материјале који се односе на кривична дела против живота и тела тј. убиства у Србији у периоду од 1993. до 2002. године. Овај период сматрамо довољно дугим да бисмо могли да утврдимо одређене тенденције у политици кажњавања.

Among all criminal offences, criminal homicide is thought to be one of the most serious. It includes deprivation of the most fundamental, the most elementary and the most important, among human rights, i. e. the right to life. Today, there is no criminal legislation that does not protect this man’s good as the most valuable. By each criminal homicide our humanity is deprived of a member of its community, to deprive the man of his life is an irreparable harm. Therefore, special attention is paid to criminal homicide in the theory of criminal law, as well as in legislation and in practice. Studying the penal policy concerning these crimes, we made an attempt to find out the characteristics and tendencies of the penal policy of courts during their proceedings, as well as the kind and amount of imposed criminal penalties. We are not going to ignore the importance that prevention, general or special, could have in reppression of this kind of crime. Studying the concerned penal policy, these crimes were supported by relevant data of the Institute for Statistics of the Republic of Serbia. We used the data that concerned crimes against persons in Serbia from 1993. to 2002. This period was considered long enough in order to establish some tendencies of penal policy.