Методолошке смернице за научно истраживање лажних дојава о подметнутим експлозивним направама у Републици Србији
Methodological guidelines for the scientific research of false reports on planted explosive devices in the Republic of Serbia
Само за регистроване кориснике
2023
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Током 2022. и 2023. године Србију је захватио талас лажног пријављивања
подметања експлозивних направа на јавним местима (тзв. телефонски тероризам).
У јавности је то сензационалистички представљано као тероризам, сајбер-тероризам, високотехнолошки криминал, писмо-бомба, лажно пријављивање кривичног
дела, угрожавање јавног реда и мира и специјални рат, чиме се доприносило нервози
грађана и поремећају уобичајеног стила живота, али и неповерењу у државну власт.
Како „телефонски тероризам“ није био предмет научног интересовања у Србији; како
су евидентне методолошке дилеме при тумачењу/истраживању појава; како постоје
проблеми дистанцирања „телефонског тероризма“ од сличних претњи и како је у вези
с тим очигледна појмовно-категоријална хаотичност, постојала је потреба да се из угла
социологије тероризма утврде извесне методолошке смернице за будуће истраживаче.
During 2022 and 2023, Serbia was affected by a wave of false reports of
planted explosive devices in public places (so-called “telephone terrorism”). In the public,
it was sensationally presented as terrorism, cyber-terrorism, high-tech crime, letter-bombs,
false reporting of a crime, endangering public order and peace, and special war, which
contributed to the “nervousness” of citizens and the disruption of the usual lifestyle, as
well as mistrust in the state power. Since “telephone terrorism” was not a subject of scientific interest in Serbia, since methodological dilemmas are evident when interpreting/
researching phenomena, since there are problems of distinguishing “telephone terrorism”
from similar threats and there is an obvious conceptual-categorical chaos in this regard, a
need arose to establish certain methodological guidelines for future researchers from the
perspective of sociology of terrorism.
Кључне речи:
terorizam / „telefonski terorizam“ / lažno dojavljivanje podmetanja eksplozivnih naprava / metodologija naučnog istraživanja / sociologija terorizma / terrorism / “telephone terrorism” / false reporting of planting explosive devices / methodology of scientific research / sociology of terrorismИзвор:
Социолошки преглед : часопис Српског социолошког друштва, 2023, 57, 4, 1257-1278Издавач:
- Београд : Српско социолошко друштво
DOI: 10.5937/socpreg57-48337
Cobiss ID: 135678985
ISSN: 0085-6320; 2560-4880 (online)
[ Google Scholar ]Институција/група
JakovTY - JOUR AU - Мијалковић, Саша В. AU - Милашиновић, Срђан М. PY - 2023 UR - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1616 AB - Током 2022. и 2023. године Србију је захватио талас лажног пријављивања подметања експлозивних направа на јавним местима (тзв. телефонски тероризам). У јавности је то сензационалистички представљано као тероризам, сајбер-тероризам, високотехнолошки криминал, писмо-бомба, лажно пријављивање кривичног дела, угрожавање јавног реда и мира и специјални рат, чиме се доприносило нервози грађана и поремећају уобичајеног стила живота, али и неповерењу у државну власт. Како „телефонски тероризам“ није био предмет научног интересовања у Србији; како су евидентне методолошке дилеме при тумачењу/истраживању појава; како постоје проблеми дистанцирања „телефонског тероризма“ од сличних претњи и како је у вези с тим очигледна појмовно-категоријална хаотичност, постојала је потреба да се из угла социологије тероризма утврде извесне методолошке смернице за будуће истраживаче. AB - During 2022 and 2023, Serbia was affected by a wave of false reports of planted explosive devices in public places (so-called “telephone terrorism”). In the public, it was sensationally presented as terrorism, cyber-terrorism, high-tech crime, letter-bombs, false reporting of a crime, endangering public order and peace, and special war, which contributed to the “nervousness” of citizens and the disruption of the usual lifestyle, as well as mistrust in the state power. Since “telephone terrorism” was not a subject of scientific interest in Serbia, since methodological dilemmas are evident when interpreting/ researching phenomena, since there are problems of distinguishing “telephone terrorism” from similar threats and there is an obvious conceptual-categorical chaos in this regard, a need arose to establish certain methodological guidelines for future researchers from the perspective of sociology of terrorism. PB - Београд : Српско социолошко друштво T2 - Социолошки преглед : часопис Српског социолошког друштва T1 - Методолошке смернице за научно истраживање лажних дојава о подметнутим експлозивним направама у Републици Србији T1 - Methodological guidelines for the scientific research of false reports on planted explosive devices in the Republic of Serbia VL - 57 IS - 4 SP - 1257 EP - 1278 DO - 10.5937/socpreg57-48337 ER -
@article{ author = "Мијалковић, Саша В. and Милашиновић, Срђан М.", year = "2023", abstract = "Током 2022. и 2023. године Србију је захватио талас лажног пријављивања подметања експлозивних направа на јавним местима (тзв. телефонски тероризам). У јавности је то сензационалистички представљано као тероризам, сајбер-тероризам, високотехнолошки криминал, писмо-бомба, лажно пријављивање кривичног дела, угрожавање јавног реда и мира и специјални рат, чиме се доприносило нервози грађана и поремећају уобичајеног стила живота, али и неповерењу у државну власт. Како „телефонски тероризам“ није био предмет научног интересовања у Србији; како су евидентне методолошке дилеме при тумачењу/истраживању појава; како постоје проблеми дистанцирања „телефонског тероризма“ од сличних претњи и како је у вези с тим очигледна појмовно-категоријална хаотичност, постојала је потреба да се из угла социологије тероризма утврде извесне методолошке смернице за будуће истраживаче., During 2022 and 2023, Serbia was affected by a wave of false reports of planted explosive devices in public places (so-called “telephone terrorism”). In the public, it was sensationally presented as terrorism, cyber-terrorism, high-tech crime, letter-bombs, false reporting of a crime, endangering public order and peace, and special war, which contributed to the “nervousness” of citizens and the disruption of the usual lifestyle, as well as mistrust in the state power. Since “telephone terrorism” was not a subject of scientific interest in Serbia, since methodological dilemmas are evident when interpreting/ researching phenomena, since there are problems of distinguishing “telephone terrorism” from similar threats and there is an obvious conceptual-categorical chaos in this regard, a need arose to establish certain methodological guidelines for future researchers from the perspective of sociology of terrorism.", publisher = "Београд : Српско социолошко друштво", journal = "Социолошки преглед : часопис Српског социолошког друштва", title = "Методолошке смернице за научно истраживање лажних дојава о подметнутим експлозивним направама у Републици Србији, Methodological guidelines for the scientific research of false reports on planted explosive devices in the Republic of Serbia", volume = "57", number = "4", pages = "1257-1278", doi = "10.5937/socpreg57-48337" }
Мијалковић, С. В.,& Милашиновић, С. М.. (2023). Методолошке смернице за научно истраживање лажних дојава о подметнутим експлозивним направама у Републици Србији. in Социолошки преглед : часопис Српског социолошког друштва Београд : Српско социолошко друштво., 57(4), 1257-1278. https://doi.org/10.5937/socpreg57-48337
Мијалковић СВ, Милашиновић СМ. Методолошке смернице за научно истраживање лажних дојава о подметнутим експлозивним направама у Републици Србији. in Социолошки преглед : часопис Српског социолошког друштва. 2023;57(4):1257-1278. doi:10.5937/socpreg57-48337 .
Мијалковић, Саша В., Милашиновић, Срђан М., "Методолошке смернице за научно истраживање лажних дојава о подметнутим експлозивним направама у Републици Србији" in Социолошки преглед : часопис Српског социолошког друштва, 57, no. 4 (2023):1257-1278, https://doi.org/10.5937/socpreg57-48337 . .