dc.description.abstract | Посматрајући измене и допуне Кривичног законика уочавамо да је,
од његовог ступања на снагу 01.01.2006. године, мењан и допуњаван више пута. Периоди
заоштравања кривичноправног реаговања на криминалитет и постављања државне
реакције на рационалне основе су се међусобно смењивали, да бисмо на крају могли да
констатујемо изразито ширење кривичноправне репресије. Аутор у реферату указује
на најзначајније измене и допуне кривичног материјалног права заузимајући у односу на
њих критичке ставове. Указује на важност основних начела кривичног права, у првом
плану начела легитимитета и легалитета. Када је у питању законодавна техника, треба
избегавати
казуистику
и
генералне,
опште
формулације.
Такође, важно је помирити два супротстављена захтева потребу за појачаном
репресијом, са једне стране, и њено ограничење у циљу заштите достигнутог стандарда
људских
права,
са
друге
стране.
Посебан
део
посвећен
је новим
тенденцијама
у
науци
кривичног
права. На крају, аутор након анализе последње деценије реформаторских
стремљења закључује да су интервенције законодавца биле једнообразне и неделотворне.
Покушавајући да користи иста средства кривичноправног реаговања на криминалитет
законодавац не стиже да се бави новим трендовима у науци кривичног права, праксом и
достигнућима у заштити основних људских права и слобода ЕСЉП и да у том правцу
иновира наше законодавство. Аутор указује да је дошао тренутак за један либералнији
приступ у обликовању граница кривичноправне заштите, да треба скренути пажњу са
нереалних очекивања од кривичног права на друге инструменте и средства која стоје на
располагању друштву у супротстављању криминалитету. Доста је било за посезањем
за кривичним правом у сваком случају немоћи надлежних државних органа. | sr |