Расправа о реформи кривичног материјалног права Републике Србије
Samo za registrovane korisnike
2023
Konferencijski prilog (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Посматрајући измене и допуне Кривичног законика уочавамо да је,
од његовог ступања на снагу 01.01.2006. године, мењан и допуњаван више пута. Периоди
заоштравања кривичноправног реаговања на криминалитет и постављања државне
реакције на рационалне основе су се међусобно смењивали, да бисмо на крају могли да
констатујемо изразито ширење кривичноправне репресије. Аутор у реферату указује
на најзначајније измене и допуне кривичног материјалног права заузимајући у односу на
њих критичке ставове. Указује на важност основних начела кривичног права, у првом
плану начела легитимитета и легалитета. Када је у питању законодавна техника, треба
избегавати
казуистику
и
генералне,
опште
формулације.
Такође, важно је помирити два супротстављена захтева потребу за појачаном
репресијом, са једне стране, и њено ограничење у циљу заштите достигнутог стандарда
људских
права,
са
друге
стране.
Посебан
део
посвећен
је новим
тенденцијама
у
науци
кривичног
права. На крају, а...утор након анализе последње деценије реформаторских
стремљења закључује да су интервенције законодавца биле једнообразне и неделотворне.
Покушавајући да користи иста средства кривичноправног реаговања на криминалитет
законодавац не стиже да се бави новим трендовима у науци кривичног права, праксом и
достигнућима у заштити основних људских права и слобода ЕСЉП и да у том правцу
иновира наше законодавство. Аутор указује да је дошао тренутак за један либералнији
приступ у обликовању граница кривичноправне заштите, да треба скренути пажњу са
нереалних очекивања од кривичног права на друге инструменте и средства која стоје на
располагању друштву у супротстављању криминалитету. Доста је било за посезањем
за кривичним правом у сваком случају немоћи надлежних државних органа.
Ključne reči:
krivično pravo / kaznena politika / državna reakcija / kriminalitet / Krivični zakonik / nove tendencije / ubistvo / nasilje / oružje i municijaIzvor:
Две деценије реформе казненог законодавства: искуства и поуке / LXII редовно годишње саветовање Српског удружење за кривичноправну теорију и праксу [Златибор], 2023, 131-178Izdavač:
- Београд : Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу : Intermex
Institucija/grupa
JakovTY - CONF AU - Коларић, Драгана PY - 2023 UR - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1611 AB - Посматрајући измене и допуне Кривичног законика уочавамо да је, од његовог ступања на снагу 01.01.2006. године, мењан и допуњаван више пута. Периоди заоштравања кривичноправног реаговања на криминалитет и постављања државне реакције на рационалне основе су се међусобно смењивали, да бисмо на крају могли да констатујемо изразито ширење кривичноправне репресије. Аутор у реферату указује на најзначајније измене и допуне кривичног материјалног права заузимајући у односу на њих критичке ставове. Указује на важност основних начела кривичног права, у првом плану начела легитимитета и легалитета. Када је у питању законодавна техника, треба избегавати казуистику и генералне, опште формулације. Такође, важно је помирити два супротстављена захтева потребу за појачаном репресијом, са једне стране, и њено ограничење у циљу заштите достигнутог стандарда људских права, са друге стране. Посебан део посвећен је новим тенденцијама у науци кривичног права. На крају, аутор након анализе последње деценије реформаторских стремљења закључује да су интервенције законодавца биле једнообразне и неделотворне. Покушавајући да користи иста средства кривичноправног реаговања на криминалитет законодавац не стиже да се бави новим трендовима у науци кривичног права, праксом и достигнућима у заштити основних људских права и слобода ЕСЉП и да у том правцу иновира наше законодавство. Аутор указује да је дошао тренутак за један либералнији приступ у обликовању граница кривичноправне заштите, да треба скренути пажњу са нереалних очекивања од кривичног права на друге инструменте и средства која стоје на располагању друштву у супротстављању криминалитету. Доста је било за посезањем за кривичним правом у сваком случају немоћи надлежних државних органа. PB - Београд : Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу : Intermex C3 - Две деценије реформе казненог законодавства: искуства и поуке / LXII редовно годишње саветовање Српског удружење за кривичноправну теорију и праксу [Златибор] T1 - Расправа о реформи кривичног материјалног права Републике Србије SP - 131 EP - 178 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1611 ER -
@conference{ author = "Коларић, Драгана", year = "2023", abstract = "Посматрајући измене и допуне Кривичног законика уочавамо да је, од његовог ступања на снагу 01.01.2006. године, мењан и допуњаван више пута. Периоди заоштравања кривичноправног реаговања на криминалитет и постављања државне реакције на рационалне основе су се међусобно смењивали, да бисмо на крају могли да констатујемо изразито ширење кривичноправне репресије. Аутор у реферату указује на најзначајније измене и допуне кривичног материјалног права заузимајући у односу на њих критичке ставове. Указује на важност основних начела кривичног права, у првом плану начела легитимитета и легалитета. Када је у питању законодавна техника, треба избегавати казуистику и генералне, опште формулације. Такође, важно је помирити два супротстављена захтева потребу за појачаном репресијом, са једне стране, и њено ограничење у циљу заштите достигнутог стандарда људских права, са друге стране. Посебан део посвећен је новим тенденцијама у науци кривичног права. На крају, аутор након анализе последње деценије реформаторских стремљења закључује да су интервенције законодавца биле једнообразне и неделотворне. Покушавајући да користи иста средства кривичноправног реаговања на криминалитет законодавац не стиже да се бави новим трендовима у науци кривичног права, праксом и достигнућима у заштити основних људских права и слобода ЕСЉП и да у том правцу иновира наше законодавство. Аутор указује да је дошао тренутак за један либералнији приступ у обликовању граница кривичноправне заштите, да треба скренути пажњу са нереалних очекивања од кривичног права на друге инструменте и средства која стоје на располагању друштву у супротстављању криминалитету. Доста је било за посезањем за кривичним правом у сваком случају немоћи надлежних државних органа.", publisher = "Београд : Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу : Intermex", journal = "Две деценије реформе казненог законодавства: искуства и поуке / LXII редовно годишње саветовање Српског удружење за кривичноправну теорију и праксу [Златибор]", title = "Расправа о реформи кривичног материјалног права Републике Србије", pages = "131-178", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1611" }
Коларић, Д.. (2023). Расправа о реформи кривичног материјалног права Републике Србије. in Две деценије реформе казненог законодавства: искуства и поуке / LXII редовно годишње саветовање Српског удружење за кривичноправну теорију и праксу [Златибор] Београд : Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу : Intermex., 131-178. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1611
Коларић Д. Расправа о реформи кривичног материјалног права Републике Србије. in Две деценије реформе казненог законодавства: искуства и поуке / LXII редовно годишње саветовање Српског удружење за кривичноправну теорију и праксу [Златибор]. 2023;:131-178. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1611 .
Коларић, Драгана, "Расправа о реформи кривичног материјалног права Републике Србије" in Две деценије реформе казненог законодавства: искуства и поуке / LXII редовно годишње саветовање Српског удружење за кривичноправну теорију и праксу [Златибор] (2023):131-178, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1611 .