Нова решења у Закону о полицији : са посебним освртом на сарадњу тужилаштва и полиције

Abstract

Нормативно уобличавање у области унутрашњих послова започето је доношењем првог Закона о органима унутрашњих послова из 1956. године и

све законске промене које су извршене од тада па до доношења последњег закона који

је у називу наглашавао да уређује унутрашње послове (Закон о унутрашњим пословима из 1991. године – у даљем тексту ЗУП/1991)

су мање у односу на промене које су започете усвајањем првог Закона о полицији 2005. године (у даљем тексту ЗП/2005) а настављене бројним изменама и допунама тог закона, и усвајањем другог Закона о полицији 2 2016. године (у даљем тексту Закон), односно његовим ступањем на снагу. На први поглед се чини, имајући у виду назив Закона, да уређује само област рада Полиције. Међутим, он се односи на све сегменте рада Министарства унутрашњих послова 3 , тако да одредбе које се односе на Полицију, односно централну

организациону јединицу Mиностранства - Дирекцију полиције, чине само један део закона. Бројне новине красе нови закон: ближе су одређена овлашћења, послови, мере и радње које примењује полиција, потпуније и прецизније је уређена организација Министарства и управљање људским ресурсима,

као и права и обавезе из радних

односа запослених. Оснажена је улога Сектора унутрашње контроле (у даљем тексту СУК). Ова организациона јединица Министарства, у односу на претходни закон,

има бројна нова овлашћења, између осталих да врши превентивно контролни надзор свих организационих јединица у Министарству, а по први пут од оснивања је и стварно надлежна за контролу рада свих запослених у Министарству. Од нових решења која дају печат Закону ближе ћемо се осврнути на она која имају везу са одредбама Законика о кривичном поступку (у даљем тексту ЗКП)

и која се односе на међусобни однос, заједнички рад и сарадњу, полиције и јавног тужилаштва.