Odbrambena funkcija policije kao sadržaj nauka odbrane

Abstract

Vojska je, tradicionalno, nosilac funkcije spoljne bezbednosti države (funkcija odbrane), a policija unutrašnje bezbednosti (bezbednosna funkcija u užem smislu). Pri tome, vojska vrši i izvesne podfunkcije bezbednosti u užem smislu (Vojna policija i vojne službe bezbednosti) i može se angažovati u zaštiti unutrašnje bezbednosti zemlje, dok se policija može angažovati u odbrambenim naporima države. Zbog toga je neophodno da vojska izučava policijsku organizaciju, a policija vojnu organizaciju. Pri tome, pod vojnom i policijskom organizacijom podrazumeva se celina njihove funkcije i strukture. Vojna bezbednosna angažovanja podrazumevaju obavljanje (vojno) policijskih poslova, pružanje pomoći policiji u miru i vanrednom stanju, kao i primenu (vojno)policijskih ovlašćenja od ovlašćenih pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. S druge strane, odbrambena funkcija policije podrazumeva organizovano angažovanje - upotrebu policije u ratnom i vanrednom stanju i u podršci Vojsci Srbije u odbrani Republike od vojnih i nevojnih izazova i pretnji. To ukazuje na potrebu istraživanja policijske funkcije u vojsci i vojne funkcije u policiji. S tim u vezi, postavlja se pitanje osposobljenosti profesionalnih vojnih lica koja su visokoškolsko obrazovanje stekla u Vojnoj akademiji za profesionalno vojnobezbednosno angažovanje i za razumevanje mesta i uloge policije u odbrambenim naporima države. Sadržaji koji se odnose na izučavanje policije u odbrambenim naukama nisu dovoljno zastupljeni, a potreba za njima je, čini se, nesporna. Ovakav stav proizilazi, pored ostalog, i iz toga što je izvesnija primena znanja iz oblasti odbrambenih nauka u vojnim angažovanjima povodom nevojnih izazova, rizika i pretnji nego protiv vojnih pretnji, pri čemu se ona realizuju na principima kojima se obavljaju policijski poslovi. Osim toga, obrazovni profil koji nastaje školovanjem u oblasti odbrambenih nauka prepoznat je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, što je još jedan od razloga za intenziviranje proučavanja obrazovnih sadržaja koji se odnose na policiju u Vojnoj akademiji. Imajući u vidu navedeno, ovim radom se problematizuje odbrambena funkcija policije kao sadržaj nauka odbrane, kako bi se fond navedenih znanja upotpunio i kako bi se došlo do višeg, a svakako dovoljnog nivoa korelacije obrazovnog profila koji se stvara školovanjem na Vojnoj akademiji i radnog profila profesionalnog vojnog službenika. To može da ima za posledicu inovaciju studijskog programa Vojne akademije u pogledu uvođenja teorijsko-saznajne discipline koja će se odnositi na izučavanje policijskih poslova, ovlašćenja i strukture. Najzad, time može doći i do promene koncepta školovanja u Vojnoj akademiji u oblasti bezbednosti, na način da ti sadržaji budu dostupni svim studentima kao obrazovni sadržaj, a ne samo polaznicima obuka koje su posvećene stručnom osposobljavanju i usavršavanju u oblasti vojne policije i bezbednosti uopšte.