Промена методолошког оквира унутар конфликтне парадигме

Abstract

Буран развој интернета, друштвених мрежа и дигиталних алатки про- менио је готово сва поља човековог ангажовања, укључујући и простор безбеднос- них наука, посебно методологије друштвених истраживања. Глобално раширени, временски неограничени, наизглед анархични, нови медији у методологији мењају предметну раван: уместо симулиране реконструкције посредством испитивања безбедносних актера, истраживања понашања у фокус-групама или парцијалног посматрања, сада можемо тематски много шире, без знања реципијената, прати- ти, анализирати и предвиђати њихове поступке и понашања, али и усмеравати навике и обрасце. Аутори истичу важност предиктивне аналитике која омогућава умрежавање различитих база података, које специјалним софтверима анализирају и предвиђају поступање појединаца, група, па чак и читавих нација у деликатним ситуацијама и кризама. Резултати су врло прецизни, јер човек, остављајући тра- гове у сајбер окружењу, богати архиву података који се сливају на сервере и даље истражују. То значи да се конфликтне парадигме могу предвиђати, анализирати и усмеравати у складу са аналитичким степенима, темама, варијаблама и инди- каторима. Измењени методолошки оквир и медијска аналитика омогућавају нам да креирамо целовиту слику о природи кризе, ризицима приликом решавања, као и приоритетима деловања.