Медијско друштво, рат и тероризам

Abstract

У раду аутори посматрају изузетно значајну улогу медија у социјалној конструкцији стварности у савременом свету. Појам и критеријуми истине се релативизују а моћ „чувара капија“ који управљају медијима постаје све већа. Медијско друштво мења традиционално схватање рата, при чему се све већи део сукоба данас одвија на симболичком, односно перцептивном плану. Сиштина борбе није у убијању непријатеља већ у сламању његове воље помоћу нарочито организованих информација и симбола. Будући да информација значи доминацију, психолошки рат се допуњава информатичким. Мека моћ замењује тврду. Такође, тероризам постаје медијски спектакл прве врсте, а нови медији, у првом реду Интернет, отварају терористима неслућене могућности које се детаљније разматрају у тексту. Аутори закључују да масовни медији као такви нису ни добри ни лоши. Они само представљају технчка средства у рукама људи који имају своје циљеве интересе и вредности, а проблем је у томе што интереси, циљеви и вредности господара глобалних и националних медија имају мало додирних тачака са универзалним људским вредностима и циљевима.

In the paper authors describe very important role of the media in social construction of reality in contemporary world. Notion and criteria of truth become relative and „gate keepers” that rule the media gain more and more power. In media society traditional comprehension of war is changing, while a great deal of conflict is redirected on symbolic, e.g. perceptive level. The essence of battle is not in killing the enemy but in crushing of his will by using special organized informations and symbols. As information means domination, psychological warfare is complemented with informatic. The soft power replaces hard. Also, terrorisim is becoming media spectacle par excellence and new media, first of all Internet, are giving great opportuniites for terrorists, explained in text in more details. Authors conclude that mass media solely are noe good either bad. They are only techincal means in the hands of people tha have their interests and values. Problem is that interests and values of masters of global and national media have little common with universal human values and objectives.