Интернационализација (европеизација) кривичног права Србије

Abstract

Трансформација српског кривичног права, под утицајем савремене

интернационализације, започиње доношењем Кривичног законика Србије. Још пре сто година Лист (Franz von Liszt) је записао да је "наука кривичног права" као "разјашњење општих обележја кривичног дела... нужно интернационална". Аутор уочава два облика интернационализације. Први, који наилази на критике, подразумева уједначавање позитивног кривичног права путем имплементације одредаба

међународних извора. У ствари, данас претежно доминира дуготрајан и перманентан процес имплементације одговарајућих чланова међународних уговора,

али и усаглашавање са правном тековином ЕУ. Други начин, који има много дужу традицију, подразумева интернационализацију науке кривичног права у којој се претежно заговара одређена универзалност. Аутор већ на самом почетку констатује да је расправу о интернационализацији потребно свести на расправу о европеизацији

кривичног права Србије, пошто се чини да је то европско усаглашавање могуће лакше извести, бар на нивоу прихватања основних принципа. Стога се аутор у другом и трећем делу рада бави основним принципима и поставкама кривичног права тј. принципом nullum crimen nulla poena sine lege и његовим дејством

на европском плану али и у погледу непосредне примене међународних уговора и

анализира значај тврдње да је кривично право ultima ratio у европском контексту.

На

крају, констатовано је да европско кривично право пати од парцијализације и решавања тренутно актуелних проблема стога је оно још далеко од тврдње да се ради о научно утемељеној и уређеној доктрини.