European Standards on Combating Terrorism and the Criminal Code of the Republic of Serbia : Current Situation and Perspectives

Abstract

Te Criminal Code of the Republic of Serbia still makes distinction between the criminal offence of terrorism (Article 312) and the criminal offence of international terrorism (Article 391). Te former is included among criminal offences compromising the constitutional order or security of the Republic of Serbia, and the latter refers to the Chapter XXXIV of the Criminal Code including criminal offences against humanity and other rights guaranteed by the international law. Te existance of two distinct criminal offences is controversial. In preliminary considerations yet, the author indicates that the globalization of violence has resulted in the fact that terrorism is seen as ”equal evil“ by the whole international community and therefore the duality of two distinct criminal offences in respect to object of protection under criminal law has to be abandoned. In the second part of this paper, the author indicates to European standards on combating terrorism and to what extent criminal legislations of some states on the territory of the former SFRY is harmonized with them. In the third, central part, the author deals with the disadvantages of the Criminal Code of the Republic of Serbia and indicates the steps to be undertaken in order to harmonize it with the most significant European sources aimed at combating terrorism. Terrorism has proven to be a complex issue both by international organizations and national criminal legislations. Therefore, any suggestion in which direction the Criminal Code of the Republic Serbia has to be directed in the field of fight against terrorism is not an easy task.

Кривични законик Републике Србије још прави дистинкцију између кривичног дела тероризма (члан 312. КЗ) и кривичног дела међународног тероризма (члан 391. КЗ). Прво кривично дело сврстано је у групу кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, а друго има своје место у глави XXXIV Кривичног законика која се односина кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом. Оправданост постојања двеју инкриминација спорна је. Аутор већ у уводним разматрањима указује на чињеницу да је глобализација насиља довела до тога да је тероризам једнако зло за све, целу међународну заједницу, стога треба напустити досадашњи дуалитет терористичких инкриминација с обзиромна објекат заштите. У другом делу рада аутор указује на европске стандарде у области борбе против тероризма и степен усаглашености појединих држава са простора бивше СФРЈ са њима. У трећем, централном, делу аутор се бави недостацима Кривичног законика Републике Србије и указује на кораке које треба предузети у циљу хармонизације са најзначајнијим европским изворима који су усмерени на сузбијање тероризма. Тероризам се показао као комплексно питање и за међународне организације и за национална кривична законодавства. Покушај предлагања концепта који Кривични законик Србије треба да заузме у области борбе против тероризма стога не представља нимало лак задатак.