Ванинституционалне мере и други кривичноправни инструменти реакције на криминалитет и позитивно кривично законодавство Србије (испуњена очекивања или не)

Abstract

Имајући у виду тему "Ванинституционалне мере и други кривичноправни

инструменти реакције на криминалитет и позитивно кривично законодавство Србије" приступ у раду смо поделили на два дела. Први се односи на Кривичноправне инструменте реакције на криминалитет и будуће измене кривичног законодавства Србије и други на ванинституционалне кривичноправне мере и друге облике алтернативног реаговања на друштвено неприхватљива понашања. У првом делу аутор критички посматра

предлоге

за измене одредбе о нужној одбрани, осврће се на област одмеравања казни, посебно чувену одредбу о забрани ублажавања казне, настоји да појасни улогу суда у одмеравању казне у случају вишеструког поврата коме се сужава казнени распон који је сада

горња половина прописаног распона и примећује да одредба о посебној околности за одмеравање казне за кривична дела учињена из мржње, пратећи праксу ЕСЉП, треба да доживи измену. У другом делу аутор износи своје погледе на казну кућног затвора, рад у јавном

интересу, условну осуду са заштитним надзором као и хитне мере које се могу изрећи по

Закону о спречавању насиља у породици као облик алтернативног реаговања на недозвољена, друштвено неприхватљива понашања. У закључним разматрањима посебна пажња

је посвећена предлозима могућих законских решења de lege ferenda.

Taking into account the topic, Non-Institutional Measures and Other Criminal Justice Instruments of Response to Crime and Positive Legislation of Serbia, the approach in this paper was classified into two parts. The first one deals with criminal justice instruments of response to crime and the future amendments to the criminal legislation in Serbia and the second one refers to non-institutional criminal justice measures and other forms of alternative responses to socially unacceptable behaviours. In the first part, the author offers her critical view of suggested amendments to the provision of the right to self-defence, with the retrospection of the field of meting out punishments, particularly the well-known provision of prohibition of mitigation of penalty. The author also tries to clarify the role of the court in penalty meting out in case of multiple recidivism, where the court is narrowed down regarding the penalty range that is currently set within the upper half of the prescribed range and also notices that the provision on special circumstance in meting out penalty for criminal offences committed out of hatred should be amended following the practice of the ECHR. In the second part the author gives her own views of house arrest, work in the public interest, conditional sentence with protective custody as well as urgent measures which may be imposed pursuant to the Law on Prevention of Domestic Violence as a form of alternative response to illicit, socially unacceptable behaviours. Special attention in concluding remarks is given to suggestions of the possible legal solutions de lege ferenda.