Насиље у породици у судској пракси Републике Србије и Европског суда за људска права
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Насиље је појава која постоји од настанка људске врсте и прати
еволуцију друштва. Оно дефинише однос снага у којем постоји тежња да се други потчини или изложи сили. Већ на самом почетку покушавамо да скренемо пажњу на природу
појма који користимо, на његову вишезначност, јер је склон коришћењу и истицању и бруталности људских односа, али у једном друштвеном дискурсу може да представља и резултат културне конструкције која приказује одређена понашања као прихватљива. Насиље у породици је само један појавни облик насиља. Сви се слажу да насиље у породици
представља друштвено неприхватљиво понашање и приступи у решавању овог проблема
су различити. Међутим, највећи проблем данашњице је велики број непријављених случајева насиља у породици, као и велики број пријављених дела у којима не долази до покретања
кривичног поступка. У Србији се велики број кривичних пријава за насиље у породици одбаци од стране јавног тужиоца, како због недостатка доказа (најчешће због одбијања да
сведочи о...штећено лице), тако и због примене опортунитета. Такође, велики број кривичних поступака се не покреће зато што се насиље у породици квалификује као прекршај из
области Закона о јавном реду и миру.3 Проблем представља и непрецизна формулација
основног облика овог кривичног дела, али и релативно блага казнена политика судова.
Овом приликом указаћемо и на неуједначеност судске праксе до које је дошло, углавном,
због различитих схватања приликом одређивања радње и последице овог кривичног дела,
али и због невештог разграничења у односу на друга кривична дела.Однос са другим кривичним делима ће нам у једном сегменту указати и на питање да ли је заштита оштећених за дела насиља у породици на задовољавајућем нивоу, јер је један од разлога за прописивања овог кривичног дела била и чињеница да се у породици врши насиље, а да из разних
разлога не долази до кривичног гоњења, чак и када је остварено биће неког другог кривичног дела. Дакле, ratio legis инкриминације је био појачана заштита оштећених за насиље у
породици. Зато се у овом раду бавимо, пре свега, правним аспектима заштите од насиља
у породици, а посебно теоријским разматрањима и судском праксом у Србији, али и судском праксом Европског суда за људска права.
Кључне речи:
nasilje u porodici / sudska praksa / radnja / posledica / učinilac / oštećeni / Evropski sud za ljudska prava / domestic violence / court practice / action / consequence / offender / injured party / the European Court of Human RightsИзвор:
Европске интеграције и казнено законодавство : (Поглавље 23 - норма, пракса и мере хармонизације) / LVI редовно годишње саветовање Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу [Златибор], 2016, 157-181Издавач:
- Београд : Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу : Intermex
Финансирање / пројекти:
- Криминалистичко-полицијска академија у Београду, Пројекат "Криминалитет у Србији и инструменти државне реакције", 2015-2019
Институција/група
JakovTY - CONF AU - Марковић, Саша PY - 2016 UR - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1593 AB - Насиље је појава која постоји од настанка људске врсте и прати еволуцију друштва. Оно дефинише однос снага у којем постоји тежња да се други потчини или изложи сили. Већ на самом почетку покушавамо да скренемо пажњу на природу појма који користимо, на његову вишезначност, јер је склон коришћењу и истицању и бруталности људских односа, али у једном друштвеном дискурсу може да представља и резултат културне конструкције која приказује одређена понашања као прихватљива. Насиље у породици је само један појавни облик насиља. Сви се слажу да насиље у породици представља друштвено неприхватљиво понашање и приступи у решавању овог проблема су различити. Међутим, највећи проблем данашњице је велики број непријављених случајева насиља у породици, као и велики број пријављених дела у којима не долази до покретања кривичног поступка. У Србији се велики број кривичних пријава за насиље у породици одбаци од стране јавног тужиоца, како због недостатка доказа (најчешће због одбијања да сведочи оштећено лице), тако и због примене опортунитета. Такође, велики број кривичних поступака се не покреће зато што се насиље у породици квалификује као прекршај из области Закона о јавном реду и миру.3 Проблем представља и непрецизна формулација основног облика овог кривичног дела, али и релативно блага казнена политика судова. Овом приликом указаћемо и на неуједначеност судске праксе до које је дошло, углавном, због различитих схватања приликом одређивања радње и последице овог кривичног дела, али и због невештог разграничења у односу на друга кривична дела.Однос са другим кривичним делима ће нам у једном сегменту указати и на питање да ли је заштита оштећених за дела насиља у породици на задовољавајућем нивоу, јер је један од разлога за прописивања овог кривичног дела била и чињеница да се у породици врши насиље, а да из разних разлога не долази до кривичног гоњења, чак и када је остварено биће неког другог кривичног дела. Дакле, ratio legis инкриминације је био појачана заштита оштећених за насиље у породици. Зато се у овом раду бавимо, пре свега, правним аспектима заштите од насиља у породици, а посебно теоријским разматрањима и судском праксом у Србији, али и судском праксом Европског суда за људска права. PB - Београд : Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу : Intermex C3 - Европске интеграције и казнено законодавство : (Поглавље 23 - норма, пракса и мере хармонизације) / LVI редовно годишње саветовање Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу [Златибор] T1 - Насиље у породици у судској пракси Републике Србије и Европског суда за људска права SP - 157 EP - 181 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1593 ER -
@conference{ author = "Марковић, Саша", year = "2016", abstract = "Насиље је појава која постоји од настанка људске врсте и прати еволуцију друштва. Оно дефинише однос снага у којем постоји тежња да се други потчини или изложи сили. Већ на самом почетку покушавамо да скренемо пажњу на природу појма који користимо, на његову вишезначност, јер је склон коришћењу и истицању и бруталности људских односа, али у једном друштвеном дискурсу може да представља и резултат културне конструкције која приказује одређена понашања као прихватљива. Насиље у породици је само један појавни облик насиља. Сви се слажу да насиље у породици представља друштвено неприхватљиво понашање и приступи у решавању овог проблема су различити. Међутим, највећи проблем данашњице је велики број непријављених случајева насиља у породици, као и велики број пријављених дела у којима не долази до покретања кривичног поступка. У Србији се велики број кривичних пријава за насиље у породици одбаци од стране јавног тужиоца, како због недостатка доказа (најчешће због одбијања да сведочи оштећено лице), тако и због примене опортунитета. Такође, велики број кривичних поступака се не покреће зато што се насиље у породици квалификује као прекршај из области Закона о јавном реду и миру.3 Проблем представља и непрецизна формулација основног облика овог кривичног дела, али и релативно блага казнена политика судова. Овом приликом указаћемо и на неуједначеност судске праксе до које је дошло, углавном, због различитих схватања приликом одређивања радње и последице овог кривичног дела, али и због невештог разграничења у односу на друга кривична дела.Однос са другим кривичним делима ће нам у једном сегменту указати и на питање да ли је заштита оштећених за дела насиља у породици на задовољавајућем нивоу, јер је један од разлога за прописивања овог кривичног дела била и чињеница да се у породици врши насиље, а да из разних разлога не долази до кривичног гоњења, чак и када је остварено биће неког другог кривичног дела. Дакле, ratio legis инкриминације је био појачана заштита оштећених за насиље у породици. Зато се у овом раду бавимо, пре свега, правним аспектима заштите од насиља у породици, а посебно теоријским разматрањима и судском праксом у Србији, али и судском праксом Европског суда за људска права.", publisher = "Београд : Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу : Intermex", journal = "Европске интеграције и казнено законодавство : (Поглавље 23 - норма, пракса и мере хармонизације) / LVI редовно годишње саветовање Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу [Златибор]", title = "Насиље у породици у судској пракси Републике Србије и Европског суда за људска права", pages = "157-181", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1593" }
Марковић, С.. (2016). Насиље у породици у судској пракси Републике Србије и Европског суда за људска права. in Европске интеграције и казнено законодавство : (Поглавље 23 - норма, пракса и мере хармонизације) / LVI редовно годишње саветовање Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу [Златибор] Београд : Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу : Intermex., 157-181. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1593
Марковић С. Насиље у породици у судској пракси Републике Србије и Европског суда за људска права. in Европске интеграције и казнено законодавство : (Поглавље 23 - норма, пракса и мере хармонизације) / LVI редовно годишње саветовање Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу [Златибор]. 2016;:157-181. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1593 .
Марковић, Саша, "Насиље у породици у судској пракси Републике Србије и Европског суда за људска права" in Европске интеграције и казнено законодавство : (Поглавље 23 - норма, пракса и мере хармонизације) / LVI редовно годишње саветовање Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу [Златибор] (2016):157-181, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1593 .