Проблеми са којима се среће орган унутрашњих послова као странка у прекршајном поступку

Abstract

Oд јануара 2010. године, у нашој држави измењено

је функционисање прекршајног система, и исти је измештен из извршне у судску грану власти. општински органи за прекршаје

и већа за прекршаје, као самостални државни органи, који су за свој рад одговарали влади, су престали са радом а уместо њих формирани су прекршајни судови као део јединственог судског система републике Србије. Самим тим, делимично је промењена улога и органа унутрашњих послова, који је добио нова овлашћења у прекршајном поступку. основни циљ овог рада је осврт на улогу органа унутрашњих послова као странке у прекршајном поступку, при чему се стручна јавност може приближније упознати са његовим начином функционисања, овлашћењима и правним основима

за поступање у овој области. такође, пошто се велики број прекршајних предмета заврши обуставом због застарелости, кроз рад

је покушано да се укаже на проблеме који доводе до тога, а ис- траживањем да се дође до резултата који би указали на начине и могућности да се они реше. рад обилује и мноштво конкретних примера из праксе прекршајних судова и органа унутрашњих послова, при чему се анализирају одређене одлуке а аутор даје своје

мишљење

како оне, а и одређене норме из Закона о прекршајима, утичу на ефикасност вођења прекршајног поступка. Кроз рад се даје доста предлога чије би усвајање допринелу лакшем остваривању

циља вођења прекршајног поступка – утврђивање одговорности извршиоца прекршаја и његово санкционисање у релативно

кратком року.

Since January 2010, the functioning of the misdemeanor handling system has changed in our country,

so that now the subject-matter belongs

to the judicial, rather than executive branch as it did in the past. Municipal authorities for minor offenses and second degree authorities within the

system, as independent state authorities, who were accountable to the Government for their work, ceased to operate. Instead, magistrates’ courts have been

formed as part of a unified court system in the Republic of Serbia. Therefore,

the role of the Ministry of the Interior personnel has partially changed, since

they received new powers in the misdemeanor proceedings.

The main objective of this paper is to analyze the role of law enforcement agencies as parties in the misdemeanor proceedings, so that the professional community may become more familiar with the powers, way of functioning, and legal grounds for action in this area. Furthermore, since a large number of misdemeanor cases end in suspension due to the statute of limitations, the paper attempts to highlight the problems that lead to this. The survey tries to reach the results that would indicate the ways and means to solve the mentioned problems. The work abounds in a multitude of concrete examples from

the

practice of the magistrates’ courts and police. The author has analyzed certain decisions and given his opinion as to how these decisions, along with certain norms of the Law on Misdemeanors, affect the efficiency of the misdemeanor proceedings. The paper provides a lot of proposals which would contribute to facilitating the infringement procedure by determining the liability

of the offender and sanctioning of the relatively short time.