dc.description.abstract | У раду су презентовани резултати истраживања који се односе
на спречавање и сузбијање насиља у породици у Републици Србији. Посебно су обрађена
два периода: први, годину дана од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици
и
други,
првих
пет
месеци
примене
закона
у
2018.
години.
Тако
усмерено
истраживање
имало
је
за
циљ
да
се
у
методолошки
исправном
поступку
идентификују
и
научно
опишу
кључни
проблеми
надлежних
органа,
пре
свега полиције, јавног тужилаштва и
суда, у спречавању и сузбијању насиља у породици, заштити и подршци жртава. Применом
метода
анализе
садржаја,
интервјуа,
компаративне
и
формално-логичке
анализе,
у раду је анализирано више примера из праксе, упоредно са анализом резултата
актуелних теоријских истраживања и релевантних правних прописа и аката. Резултатима
примене
тих
метода,
као кључни проблеми у овој области, идентификовани су
проблеми који се односе на: долажење до сазнања да постоји непосредна опасност од
насиља у породици, (не)благовремену примену и избор прописа који треба применити
(Закон о спречавању насиља у породици, Законик о кривичном поступку, Законо о прекршајима
итд), квалитет процене ризика од насиља у породици и њено вредновање,
заштиту и подршку жртвама насиља. Закључцима изведеним синтезом тих резултата,
као
кључни
узроци
описаних
проблема
потврђени
су:
1)
велики
број
законских
прописа
који
регулишу
исту
или
сличну материју на различит начин, 2) непрецизне одредбе
Закона о спречавању насиља у породици које дају могућност широког тумачења 3)
селективна примена закона и 4) неједнако поступање надлежних државних органа, пре
свега тужилаштва. | sr |