Полиција и ефикасност откривања и доказивања кривичних дела

Abstract

У последњим деценијама 20. века у развијеним државама Западне Европе, и Света, а код нас у другој деценији 21. века, дошло је до велике

промене у начину поступања полиције. Напушта се традиционално, рекативно

поступања које није давало резултате, а примат се даје проактивном поступању којим се иде у сусрет безбедносном проблему. Главни циљ полиције више није расветљавање појединачних извршених кривичних дела, него спречавање

вршења кривичних дела и смањење стопе криминалитета на глобалном нивоу. Прикупљањем обавештајних информација о криминалним групама и вршењем удара на исте, поред спречавања даљих криминалних активности познатих, и идентификованих криминалаца, који се баве извршењем тешких кривичних дела, врши се и расветљавање већ извршених кривичних дела од стране њених припадника. Законом о полицији 2016. године у српској полицији и формално је усвојен нови начин рада, примењује се полицијско обавештајни модел који представља начин управљања полицијским пословима заснован на криминалистичко обавештајним информацијама. Тежња је да руководиоци полиције предвиђају кретање криминала у кратком и дугом року, понашање организованих криминалних група, успешно процењују претње и ризике од тешког криминала, да размишљају стратешки и да буду разборити у расподели

ресурса. Само на тај начин полиција може бити ефикасна, ефективна и економична. У овом раду приказаћемо шта доноси овај, нови начин полицијског рада и какав ефекат може имати на ефикасност у откривању и доказивању кривичних дела.