Јавно место као елемент бића прекршаја из Закона о јавном реду и миру

Abstract

Правно-политичке поставке тј. концепт новог Закона о јавном реду и миру у великој мери може да пружи одговор о циљевима који су се желели постићи. Законодавац је прецизним дефинисањем појмова који се појављују у закону несумњиво желео да смањи екстензивно тумачење прекршаја јавног реда и мира и самим тим да државне органе (полицију) растерети од гоњења учинилаца противправних деликата који нису учињени на јавном месту. Међутим, појављују се нека спорна питања. Првенствено да ли је доношењем оваквог прописа ослабљена заштита жртава противправних понашања која су предвиђена овим законом ако нису учињени на јавном месту. Затим, да ли одређена очигледно неморална понашања ако нису учињена на јавном месту постају дозвољена и за друштво прихватљива (нпр. пружање сексуалних услуга за материјалну корист). Такође, да ли је државним органима, првенствено јавном тужилаштву и полицији, на овај начин онемогућено да одређена дела која се могу посматрати и као кривично дело и прекршај (нпр. неки начини чињења основног облика насиља у породици и сл.) гоне прекршајно, што је иначе била пракса у многим деловима наше државе

Legal-political postulates or the concept of the new Law on Public Peace and Order can to great extent offer an answer on the objectives desired to achieve. The legislator precisely defined the concepts appearing in the law wishing without any doubt to reduce extensive interpretation of violation of public peace and order and thus decongest state authorities (police) from prosecuting offenders of unlawful acts which have not been committed in a public place. However, there are some disputed issues. First of all, there is a question of whether such a regulation weakened the protection of the victims of unlawful acts which are set forth by this law if they are not committed in a public place. Then, if not committed in a public place, do certain obviously immoral behaviours become lawful and socially acceptable (for instance, rendering sexual services for material gain)? Also, are the state authorities, primarily prosecution and police, disabled in this way to prosecute certain acts which can be considered as both criminal offence and misdemeanour (for instance, some manners of perpetrating basic forms of domestic violence, and similar), which used to be the practice in many parts of our country.