Кунове идеје научних револуција и објективност науке

Abstract

Kun’s The Structure of the Scientific Revolutions triggered the avalanche of criticism and represents the most conducive and most critical work of the sixties, until the eighties of the twentieth century, in which the problems of understanding scientific knowledge are discussed. The development of science was understood as a gradual process during which the stages of normal science and scientific revolutions were being shifted. Boldly, by introducing new concepts in the history of philosophy of science, he has encountered many opponents, but also gained many followers. In this paper, we tried to present Kun’s understanding of the progress in science and criticism of his greatest opponents, with a reference to the scientific revolutions in social sciences. We also tried to answer the question of whether the scientific revolutions have been depleted and what is happening with the objectivity of science.

Кунова књига Структура научних револуција покренула је лавину критика и представља најпревођеније и најкритикованије дело од шездесетих, па све до осамдесетих година двадесетог века, у коме се расправља о проблемима разумевања научног сазнања. Развој науке схватио је као постепени процес, током којег се смењују етапе нормалне науке и научних револуција. Смело уводећи нове појмове у историју филозофије науке, добио је много противника, али и много пратилаца. У раду смо покушали да прикажемо Куново схватање прогреса у науци и критике његових највећих опонената, са освртом на научне револуције у друштвеним наукама. Такође, покушали смо да одговоримо на питање да ли су научне револуције исцрпљене и шта се дешава са објективношћу науке.