Кривично дело мучење : de lege lata и de lege ferenda

Abstract

У раду се анализира кривично дело мучења из члана 137 КЗ. Аутор најпре даје неке терминолошке напомене и указује да је забрана мучења прокламована многобројним међународним документима. С обзиром да је мучење као кривично дело уведено у наше кривично законодавство као резултат усаглашавања са Конвенцијом против тортуре и других сурових, нехуманих и или понижавајућих казни и поступака коју је усвојила Генерална скупштина Уједињених УН и Конвенцијом о спречавању мучења, нечовечних и понижавајућих поступака и кажњавања Савета Европе, посебна пажња посвећена је анализи појединих одредби тих докумената. Аутор скреће пажњу да јединствена дефиниција мучења не постоји ни на међународном ни на регионалном плану, али да је на основу текстова различитих конвенција, као и судске праксе Европског суда за људска права (ЕСЉП), могуће издвојити три основна елемента битна за његово постојање: наношење великог бола или тешких патњи (физичких или психичких); битно је да се то чини са умишљајем; и сa посебним циљем, нпр: добијање информација, застрашивање и сл. Централни део рада представља анализа елемената бића кривичног дела мучења из Кривичног законика, након које аутор даје конкретне предлоге de lege ferenda.

The paper analyses torture as a crime defined by Article 137 of the Criminal Code. The author first gives some terminological remarks and suggests that prohibition of torture is proclaimed by numerous international documents. Considering that torture as a crime has been introduced into our criminal legislation as a result of harmonization with the Convention against Torture and Other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment which was adopted by the UN General Assembly and the Council of Europe Convention on Prevention of Torture, Inhuman and Degrading Treatment and Punishment, special attention has been given to the analysis of certain provisions of these documents. The author underlines that there is not a uniform definition of torture at international and regional level, however, based on the texts of various conventions, as well as based on the practice of the European Court of Human Rights (ECHR) it is possible to single out three basic elements important for its existence: causing serious bodily or mental harm; it is important that it is committed with malice; and that it is committed with a particular goal, for instance to get information, to intimidate, and similar. The central part of the paper is the analysis of the elements of the subject matter of torture as a crime stipulated by the Criminal Code followed by the concrete proposals de lege ferenda.