Kontekst zaštite od nasilja u porodici i zloupotrebe oružja : zakonodavni okvir i Rezolucija 1325 u Srbiji

Abstract

Kreirajući dizajn ovog istraživanja, autori su pošli od činjenice da se, od preko 850 miliona primeraka malokalibarskog i lakog vatrenog oružja danas u svetu, više od dve trećine nalazi u rukama privatnih vlasnika, najčešće muškaraca, i sakriveno je u domovima. Istovremeno, posedovanje vatrenog oružja predstavlja jednu od najizrazitijih manifestacija kulture maskuliniteta, nasilja i tradicionalizma, pri čemu rasprostranjenost nelegalnog i legalnog vatrenog oružja ima značajne rodne implikacije i karakteristike. Zato je kao cilj istraživanja postavljeno identifikovanje načina na koji vatreno oružje utiče na obim i karakteristike nasilja u porodici. Metodološki pristup problemu istraživanja podrazumevao je pravnu analizu zakonodavnog okvira u ovoj oblasti u kontekstu primene Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) "Žene, mir i bezbednost" u Republici Srbiji. Hipotetički okvir istraživanja temelji se na opštoj pretpostavci da postojeća zakonska rešenja nisu dovoljno jak garant sprovođenja Akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 u Srbiji (2017-2020), odnosno uspeha na sprečavanju i suzbijanju nasilja u porodici, a posebno ubistava u kontekstu porodičnih i partnerskih odnosa. Primena Rezolucije 1325 u Srbiji, kada je u pitanju (zlo)upotreba vatrenog oružja i nasilje u porodici, zaštita, pomoć i podrška ženama iz diskriminisanih grupa, odvijaće se u ambijentu kojeg, u zakonodavnom smislu, definišu dva zakona: Zakon o oružju i municiji i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Međutim, opšti je zaključak istraživanja da formulisane politike i postavljeni zakonodavni okvir ne uključuju rodni aspekt u dovoljnoj meri i ne prepoznaju različite bezbednosne potrebe muškaraca i žena, dečaka i devojčica.