TY  - CONF
AU  - Ђурић, Слађана
AU  - Милашиновић, Срђан
PY  - 2011
UR  - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1753
AB  - Огроман пораст примене разних типова акционих истраживања последњих деценија није пропраћен продукцијом адекватне методолошке литературе на српском језику. Циљ овог рада јесте да упозна истраживаче, како нове тако и искусне, с концептуалним основама овог истраживачког приступа. У раду су, сем анализе обимне иностране методолошке литературе, сумирана и наша конкретна истраживачка искуства, стицана кроз спровођење великог броја учесничких акционих пројеката. Велика хетерогеност теоријских концепата у чијим се оквирима пла- нирају и спроводе акциона истраживања довела је до тога да се у истраживачкој пракси појављују бројне варијације елемената овог приступа. Након набрајања главних потешкоћа категоризације типова истраживања, изнећемо основне карактеристике акционих истраживања, као општијег модела испитивања. У овом приказу главних карактеристика учесничког акционог истраживања навешћемо и прокоментарисаћемо само кључне елементе одређења, принципе обликовања нацрта истраживања, најчешће коришћене методе за прикупљање података, као и поступке њихове анализе.
AB  - PAR synthesizes investigation, education and action. The first ground-breaking PAR studies emerged in the mid-1970s, at a time when critical theories and social change movements made inroads into social sciences and social work. PAR is strongly shaped by Lewin’s theory of action research and an amalgam of critical social science perspectives. Results are open-ended and allow for even greater iterative analysis and reflection than much data from other qualitative methods such as in-depth interviews and focus-group discussions, which often inadvertently restrict exploration through too detailed topic guidelines. Proponents of PAR embrace its insistence that a practical, locally driven application of findings should remain in the foreground. Participatory action research (PAR) is one means of addressing the gap between researchers and the intended beneficiaries of research. Participatory action research refers to a process whereby the researchers and stakeholders (those who potentially benefit from research results) collaborate in the design and conduct of all phases (e.g., specification of questions, design, data collection, data analysis, dissemination, utilization) of the research process. PAR’s ultimate goal is taking action to solve the problem that is at the basis of the research. PAR is a collaborative approach for conducting research - not a discrete research methodology.
PB  - Београд : Криминалистичко-полицијска академија
C3  - Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму. 1
T1  - Методолошки принципи примене учесничког акционог истраживања
T1  - Methodological principles of application of participatory action research
SP  - 305
EP  - 318
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1753
ER  - 

@conference{
author = "Ђурић, Слађана and Милашиновић, Срђан",
year = "2011",
abstract = "Огроман пораст примене разних типова акционих истраживања последњих деценија није пропраћен продукцијом адекватне методолошке литературе на српском језику. Циљ овог рада јесте да упозна истраживаче, како нове тако и искусне, с концептуалним основама овог истраживачког приступа. У раду су, сем анализе обимне иностране методолошке литературе, сумирана и наша конкретна истраживачка искуства, стицана кроз спровођење великог броја учесничких акционих пројеката. Велика хетерогеност теоријских концепата у чијим се оквирима пла- нирају и спроводе акциона истраживања довела је до тога да се у истраживачкој пракси појављују бројне варијације елемената овог приступа. Након набрајања главних потешкоћа категоризације типова истраживања, изнећемо основне карактеристике акционих истраживања, као општијег модела испитивања. У овом приказу главних карактеристика учесничког акционог истраживања навешћемо и прокоментарисаћемо само кључне елементе одређења, принципе обликовања нацрта истраживања, најчешће коришћене методе за прикупљање података, као и поступке њихове анализе., PAR synthesizes investigation, education and action. The first ground-breaking PAR studies emerged in the mid-1970s, at a time when critical theories and social change movements made inroads into social sciences and social work. PAR is strongly shaped by Lewin’s theory of action research and an amalgam of critical social science perspectives. Results are open-ended and allow for even greater iterative analysis and reflection than much data from other qualitative methods such as in-depth interviews and focus-group discussions, which often inadvertently restrict exploration through too detailed topic guidelines. Proponents of PAR embrace its insistence that a practical, locally driven application of findings should remain in the foreground. Participatory action research (PAR) is one means of addressing the gap between researchers and the intended beneficiaries of research. Participatory action research refers to a process whereby the researchers and stakeholders (those who potentially benefit from research results) collaborate in the design and conduct of all phases (e.g., specification of questions, design, data collection, data analysis, dissemination, utilization) of the research process. PAR’s ultimate goal is taking action to solve the problem that is at the basis of the research. PAR is a collaborative approach for conducting research - not a discrete research methodology.",
publisher = "Београд : Криминалистичко-полицијска академија",
journal = "Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму. 1",
title = "Методолошки принципи примене учесничког акционог истраживања, Methodological principles of application of participatory action research",
pages = "305-318",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1753"
}

Ђурић, С.,& Милашиновић, С.. (2011). Методолошки принципи примене учесничког акционог истраживања. in Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму. 1
Београд : Криминалистичко-полицијска академија., 305-318.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1753

Ђурић С, Милашиновић С. Методолошки принципи примене учесничког акционог истраживања. in Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму. 1. 2011;:305-318.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1753 .

Ђурић, Слађана, Милашиновић, Срђан, "Методолошки принципи примене учесничког акционог истраживања" in Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму. 1 (2011):305-318,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1753 .

TY  - CONF
AU  - Милашиновић, Срђан
AU  - Кешетовић, Желимир
AU  - Ђурић, Слађана
PY  - 2010
UR  - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1687
AB  - Еколошка питања данас се постављају у исту раван са најважнијим вред
ностима за које се државе залажу – безбедношћу и економско социјалним
благостањем. Традиционално схватање безбедности се дуго времена изједна
чавало са концептом националне безбедности, борбом за државну власт, која
је у епицентру реалистичке теорије у домену високе политике. Данас је при
хватљивија шира концепција оног што чини безбедност како на државном,
тако и на глобалном нивоу. Концепт еколошке безбедности постаје значајан
за редефинисање концепта националне безбедности, стављајући у фокус гло
балну, прекограничну природу изазова (глобално загревање, уништавање
озонског омотача, шума...) који озбиљно почињу да угрожавају будућност
човечанства. Употреба осиромашеног уранијума у нападу на СР Југославију
1999. године и последице такве муниције, са крајње негативним и опасним
одложеним дејством, показује да се питање еколошке безбедности са правом
може изједначити по важности са питањима глобалне и националне безбед
ности схваћене у најширем смислу.
AB  - Today environmental issues are equal to the most important values states pledge by security and economy: social welfare. traditional comprehension of security has been put equal to the concept of national security for a long time, a struggle for the state power, a core of the theory of reality in the field of high politics. today, a wider concept of security definition is more acceptable both at the state and global level. the concept of environmental security becomes important for redefining the concept of national security, focusing on the global and across-the-border nature of this challenge (global warming, destruction of ozone layer, grubbing up forests...) which seriously start to endanger the future of mankind. utilization of the depleted uranium during the attack on fr yugoslavia in 1999 and the consequences of such ammunition with ultimately negative and dangerous postponed effects, indicates that the issue of environmental security is equally important as issue of global and national security in the broadest sense.
PB  - Косовска Митровица : Филозофски факултет
C3  - Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : међународни тематски зборник. Књ. 4, Социологија и друге друштвене науке
T1  - Проблем осиромашеног уранијума као еколошко-безбедносно питање
T1  - The problem of depleted uranium as the issue of environmental security
SP  - 525
EP  - 540
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1687
ER  - 

@conference{
author = "Милашиновић, Срђан and Кешетовић, Желимир and Ђурић, Слађана",
year = "2010",
abstract = "Еколошка питања данас се постављају у исту раван са најважнијим вред
ностима за које се државе залажу – безбедношћу и економско социјалним
благостањем. Традиционално схватање безбедности се дуго времена изједна
чавало са концептом националне безбедности, борбом за државну власт, која
је у епицентру реалистичке теорије у домену високе политике. Данас је при
хватљивија шира концепција оног што чини безбедност како на државном,
тако и на глобалном нивоу. Концепт еколошке безбедности постаје значајан
за редефинисање концепта националне безбедности, стављајући у фокус гло
балну, прекограничну природу изазова (глобално загревање, уништавање
озонског омотача, шума...) који озбиљно почињу да угрожавају будућност
човечанства. Употреба осиромашеног уранијума у нападу на СР Југославију
1999. године и последице такве муниције, са крајње негативним и опасним
одложеним дејством, показује да се питање еколошке безбедности са правом
може изједначити по важности са питањима глобалне и националне безбед
ности схваћене у најширем смислу., Today environmental issues are equal to the most important values states pledge by security and economy: social welfare. traditional comprehension of security has been put equal to the concept of national security for a long time, a struggle for the state power, a core of the theory of reality in the field of high politics. today, a wider concept of security definition is more acceptable both at the state and global level. the concept of environmental security becomes important for redefining the concept of national security, focusing on the global and across-the-border nature of this challenge (global warming, destruction of ozone layer, grubbing up forests...) which seriously start to endanger the future of mankind. utilization of the depleted uranium during the attack on fr yugoslavia in 1999 and the consequences of such ammunition with ultimately negative and dangerous postponed effects, indicates that the issue of environmental security is equally important as issue of global and national security in the broadest sense.",
publisher = "Косовска Митровица : Филозофски факултет",
journal = "Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : међународни тематски зборник. Књ. 4, Социологија и друге друштвене науке",
title = "Проблем осиромашеног уранијума као еколошко-безбедносно питање, The problem of depleted uranium as the issue of environmental security",
pages = "525-540",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1687"
}

Милашиновић, С., Кешетовић, Ж.,& Ђурић, С.. (2010). Проблем осиромашеног уранијума као еколошко-безбедносно питање. in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : међународни тематски зборник. Књ. 4, Социологија и друге друштвене науке
Косовска Митровица : Филозофски факултет., 525-540.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1687

Милашиновић С, Кешетовић Ж, Ђурић С. Проблем осиромашеног уранијума као еколошко-безбедносно питање. in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : међународни тематски зборник. Књ. 4, Социологија и друге друштвене науке. 2010;:525-540.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1687 .

Милашиновић, Срђан, Кешетовић, Желимир, Ђурић, Слађана, "Проблем осиромашеног уранијума као еколошко-безбедносно питање" in Косово и Метохија у цивилизацијским токовима : међународни тематски зборник. Књ. 4, Социологија и друге друштвене науке (2010):525-540,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1687 .