Нинковић, Владимир

Link to this page

Authority KeyName Variants
bdcf1d9c-a8a1-4d1a-9ccd-2ff49a8601dd
  • Нинковић, Владимир (1)
Projects

Author's Bibliography

Екстремна десница у Србији и ризик десног тероризма

Кешетовић, Желимир; Нинковић, Владимир; Милашиновић, Срђан

(Нови Сад : Култура – Полис, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Кешетовић, Желимир
AU  - Нинковић, Владимир
AU  - Милашиновић, Срђан
PY  - 2012
UR  - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1768
AB  - Од пада режима Слободана Милошевића, сведоци смо све гласнијег и отворенијег деловања екстремно десничарских група, које својом идеологијом изазивају контроверзе у јавном и приватном животу Србије. По дефиницији, тероризам је незаконита употреба или претња употребом силе или насиља против појединаца или имовине у циљу убеђивања или застрашивања владе или друштва да постигну политичке или идеолошке циљеве. Десничарски тероризам се јавља као реакција на перципиране домаће идеолошке, верске и етничке непријатеље. Својим досадашњим деловањем у Србији у последњих двадесетак година разни сегменти радикалне деснице (политичке странке, клерофашистички, националистичких и нацистичких неформалних и неформалних група, као и паравојних формација) испољио је превише прилика импребега-насилности на једној страни. Друштвено-економско и културно окружење Србије у великој мери доприноси популаризацији и пролиферацији екстремно десничарских идеја и покрета. Политичка и економска криза, живо сећање на недавно изгубљене ратове, појачавају осећај горчине и незадовољства тзв. „губитници транзиције“, који кривце траже у спољним факторима и окрећу се популизму, заосталим црквеним круговима, анахроним идејама „свете савлије“ и „популизма“, а појединци чак и шовинизму, антисемитизму и расизму. националистичке и нацистичке неформалне и формалне групе, као и паравојне формације) су у више наврата показале да њихово прибегавање насиљу није безначајно. Друштвено-економско и културно окружење Србије у великој мери доприноси популаризацији и пролиферацији екстремно десничарских идеја и покрета. Политичка и економска криза, уз живо сећање на недавно изгубљене ратове, појачавају осећај горчине и незадовољства тзв. „губитницима транзиције“, који кривце траже у спољним факторима и окрећу се популизму, заосталим црквеним круговима, анахроним идејама „светосавља“ и „популизма“, а појединци чак и шовинизму, антисемитизму и расизму.
AB  - Since the fall of Slobodan Milošević’s regime, we have witnessed ever more open and frequent actions by extreme right-wing groups, which have provoked  controversies  in  public  and  private  life  in  Serbia.  Terrorism,  by  definition,  represents  the  unlawful use  or  threat of  use  of force  or  violence against  persons  or property  to  intimidate or  coerce  a government,  the civilian  population,  or any  segment  thereof in  furtherance  of political  or  social objectives.  Right-wing terrorism normally appears as a reaction to perceived domestic ideological, religious, and ethnic enemies. With their activities in the last twenty years, different segments of the radical rightpolitical  parties,  clerical fascist,  nationalist and  national  socialist formal  and  informal groups,  as well  as  paramilitary formations  –  have demonstrated  that  they can  resort  to violence.  The socio-economic  and  cultural ambient  of  Serbia significantly contributes to the popularization and proliferation of extreme right ideas and movements.  The political  and  economic crisis,  accompanied by  the  recent lost  wars,  amplify feelings  of  bitterness and  discontent  of the, so-called,  ”losers of  the  transition”,  who blame  foreign  factors and  turn  to populism,  reactionary and  anachronistic church circles and political ideas, whilst some of them find comfort in chauvinism, anti-Semitism and racism. Controversial situations such as the exclusion of Serbia from  a  solution for  the  Kosovo issue,  approaching the  EU  without tangible  economic  benefit,  the  Pope’s arrival  to  Serbia,  membership in  NATO, and  positive  discrimination towards minorities (especially homosexuals) could be the circumstances, i.e. ”trigger events”, that might incite further radicalization of the extreme right.
PB  - Нови Сад : Култура – Полис
T2  - Култура полиса : часопис за неговање демократске политичке културе
T1  - Екстремна десница у Србији и ризик десног тероризма
T1  - The extreme right in Serbia and risk of right-wing тerrorism
VL  - Год. 9
IS  - пос. изд. 1
SP  - 287
EP  - 309
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1768
ER  - 
@article{
author = "Кешетовић, Желимир and Нинковић, Владимир and Милашиновић, Срђан",
year = "2012",
abstract = "Од пада режима Слободана Милошевића, сведоци смо све гласнијег и отворенијег деловања екстремно десничарских група, које својом идеологијом изазивају контроверзе у јавном и приватном животу Србије. По дефиницији, тероризам је незаконита употреба или претња употребом силе или насиља против појединаца или имовине у циљу убеђивања или застрашивања владе или друштва да постигну политичке или идеолошке циљеве. Десничарски тероризам се јавља као реакција на перципиране домаће идеолошке, верске и етничке непријатеље. Својим досадашњим деловањем у Србији у последњих двадесетак година разни сегменти радикалне деснице (политичке странке, клерофашистички, националистичких и нацистичких неформалних и неформалних група, као и паравојних формација) испољио је превише прилика импребега-насилности на једној страни. Друштвено-економско и културно окружење Србије у великој мери доприноси популаризацији и пролиферацији екстремно десничарских идеја и покрета. Политичка и економска криза, живо сећање на недавно изгубљене ратове, појачавају осећај горчине и незадовољства тзв. „губитници транзиције“, који кривце траже у спољним факторима и окрећу се популизму, заосталим црквеним круговима, анахроним идејама „свете савлије“ и „популизма“, а појединци чак и шовинизму, антисемитизму и расизму. националистичке и нацистичке неформалне и формалне групе, као и паравојне формације) су у више наврата показале да њихово прибегавање насиљу није безначајно. Друштвено-економско и културно окружење Србије у великој мери доприноси популаризацији и пролиферацији екстремно десничарских идеја и покрета. Политичка и економска криза, уз живо сећање на недавно изгубљене ратове, појачавају осећај горчине и незадовољства тзв. „губитницима транзиције“, који кривце траже у спољним факторима и окрећу се популизму, заосталим црквеним круговима, анахроним идејама „светосавља“ и „популизма“, а појединци чак и шовинизму, антисемитизму и расизму., Since the fall of Slobodan Milošević’s regime, we have witnessed ever more open and frequent actions by extreme right-wing groups, which have provoked  controversies  in  public  and  private  life  in  Serbia.  Terrorism,  by  definition,  represents  the  unlawful use  or  threat of  use  of force  or  violence against  persons  or property  to  intimidate or  coerce  a government,  the civilian  population,  or any  segment  thereof in  furtherance  of political  or  social objectives.  Right-wing terrorism normally appears as a reaction to perceived domestic ideological, religious, and ethnic enemies. With their activities in the last twenty years, different segments of the radical rightpolitical  parties,  clerical fascist,  nationalist and  national  socialist formal  and  informal groups,  as well  as  paramilitary formations  –  have demonstrated  that  they can  resort  to violence.  The socio-economic  and  cultural ambient  of  Serbia significantly contributes to the popularization and proliferation of extreme right ideas and movements.  The political  and  economic crisis,  accompanied by  the  recent lost  wars,  amplify feelings  of  bitterness and  discontent  of the, so-called,  ”losers of  the  transition”,  who blame  foreign  factors and  turn  to populism,  reactionary and  anachronistic church circles and political ideas, whilst some of them find comfort in chauvinism, anti-Semitism and racism. Controversial situations such as the exclusion of Serbia from  a  solution for  the  Kosovo issue,  approaching the  EU  without tangible  economic  benefit,  the  Pope’s arrival  to  Serbia,  membership in  NATO, and  positive  discrimination towards minorities (especially homosexuals) could be the circumstances, i.e. ”trigger events”, that might incite further radicalization of the extreme right.",
publisher = "Нови Сад : Култура – Полис",
journal = "Култура полиса : часопис за неговање демократске политичке културе",
title = "Екстремна десница у Србији и ризик десног тероризма, The extreme right in Serbia and risk of right-wing тerrorism",
volume = "Год. 9",
number = "пос. изд. 1",
pages = "287-309",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1768"
}
Кешетовић, Ж., Нинковић, В.,& Милашиновић, С.. (2012). Екстремна десница у Србији и ризик десног тероризма. in Култура полиса : часопис за неговање демократске политичке културе
Нови Сад : Култура – Полис., Год. 9(пос. изд. 1), 287-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1768
Кешетовић Ж, Нинковић В, Милашиновић С. Екстремна десница у Србији и ризик десног тероризма. in Култура полиса : часопис за неговање демократске политичке културе. 2012;Год. 9(пос. изд. 1):287-309.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1768 .
Кешетовић, Желимир, Нинковић, Владимир, Милашиновић, Срђан, "Екстремна десница у Србији и ризик десног тероризма" in Култура полиса : часопис за неговање демократске политичке културе, Год. 9, no. пос. изд. 1 (2012):287-309,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1768 .