Стојановић, Зоран

Link to this page

Authority KeyName Variants
07b9d276-8477-41cf-8b02-7acf606db1a7
  • Стојановић, Зоран (4)

Author's Bibliography

Савремене тенденције у науци кривичног права и кривично законодавство Србије

Стојановић, Зоран; Коларић, Драгана

(Београд : Институт за политичке студије, 2015)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Зоран
AU  - Коларић, Драгана
PY  - 2015
UR  - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1656
AB  - Расправа о новим тенденцијама у савременој науци кривичног права у први план ставља неколико питања. Прво је питање
глобализације која води и интернационализацији кривичног права. Друго питање, блиско повезано са првим, јесте проблем кривичноправног експанзионизма јер савремени кривични законодавац све више шири простор у коме интервенише улазећи тако и
у зону у којој нема оправдања за кривичноправну интервенцију
што ће у блиској будућности довести до кризе легитимитета кривичног законодавства. Стога се у раду у контексту могућих начина
коришћења кривичноправне репресије као средства за сузбијање
криминалитета анализира и критички преиспитује кривичноправни експанзионизам који је постао доминантна тенденција у већини
европских кривичних законодавстава. Констатује се да је он данас
дошао до изражаја и у српском кривичном законодавству. Најзад, у
овом раду се анализирају и преиспитују решења из Нацрта Закона
о изменама и допунама Кривичног законика, с обзиром на то да се
у Србији очекује његово усвајање.
AB  - Discussion of the new tendencies in contemporary science of criminal law puts the spotlight on a number of issues. The first issue is
the globalization, which inevitably leads to the internationalization of
criminal law. The second issue, closely related to the first, is the criminal law expansionism, since contemporary criminal legislatormore and
more enters an illegal zone, which in the near future will lead to a crisis
of legitimacy of the criminal legislation. Consequently, the paper, in
the context of the possible ways of application of criminal repression
as means of combating crime, analyzes and critically reviews the criminal law expansionism, which became the dominant tendency in most
European criminal laws. It is noted that it became present in Serbian
criminal legislation as well. Finally, the third issue, which this paper
will mainly addresses, relates to the analysis of the solutions contained
in the Draft Law on Changes and Amendments to the Serbian Criminal
Code, considering that its adoption will follow.
PB  - Београд : Институт за политичке студије
T2  - Српска политичка мисао = Serbian political thought
T1  - Савремене тенденције у науци кривичног права и кривично законодавство Србије
T1  - Contemporary trends in science of criminal law and criminal legislation of the Republic of Serbia
VL  - 22, свеска 49
IS  - 3
SP  - 111
EP  - 136
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1656
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Зоран and Коларић, Драгана",
year = "2015",
abstract = "Расправа о новим тенденцијама у савременој науци кривичног права у први план ставља неколико питања. Прво је питање
глобализације која води и интернационализацији кривичног права. Друго питање, блиско повезано са првим, јесте проблем кривичноправног експанзионизма јер савремени кривични законодавац све више шири простор у коме интервенише улазећи тако и
у зону у којој нема оправдања за кривичноправну интервенцију
што ће у блиској будућности довести до кризе легитимитета кривичног законодавства. Стога се у раду у контексту могућих начина
коришћења кривичноправне репресије као средства за сузбијање
криминалитета анализира и критички преиспитује кривичноправни експанзионизам који је постао доминантна тенденција у већини
европских кривичних законодавстава. Констатује се да је он данас
дошао до изражаја и у српском кривичном законодавству. Најзад, у
овом раду се анализирају и преиспитују решења из Нацрта Закона
о изменама и допунама Кривичног законика, с обзиром на то да се
у Србији очекује његово усвајање., Discussion of the new tendencies in contemporary science of criminal law puts the spotlight on a number of issues. The first issue is
the globalization, which inevitably leads to the internationalization of
criminal law. The second issue, closely related to the first, is the criminal law expansionism, since contemporary criminal legislatormore and
more enters an illegal zone, which in the near future will lead to a crisis
of legitimacy of the criminal legislation. Consequently, the paper, in
the context of the possible ways of application of criminal repression
as means of combating crime, analyzes and critically reviews the criminal law expansionism, which became the dominant tendency in most
European criminal laws. It is noted that it became present in Serbian
criminal legislation as well. Finally, the third issue, which this paper
will mainly addresses, relates to the analysis of the solutions contained
in the Draft Law on Changes and Amendments to the Serbian Criminal
Code, considering that its adoption will follow.",
publisher = "Београд : Институт за политичке студије",
journal = "Српска политичка мисао = Serbian political thought",
title = "Савремене тенденције у науци кривичног права и кривично законодавство Србије, Contemporary trends in science of criminal law and criminal legislation of the Republic of Serbia",
volume = "22, свеска 49",
number = "3",
pages = "111-136",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1656"
}
Стојановић, З.,& Коларић, Д.. (2015). Савремене тенденције у науци кривичног права и кривично законодавство Србије. in Српска политичка мисао = Serbian political thought
Београд : Институт за политичке студије., 22, свеска 49(3), 111-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1656
Стојановић З, Коларић Д. Савремене тенденције у науци кривичног права и кривично законодавство Србије. in Српска политичка мисао = Serbian political thought. 2015;22, свеска 49(3):111-136.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1656 .
Стојановић, Зоран, Коларић, Драгана, "Савремене тенденције у науци кривичног права и кривично законодавство Србије" in Српска политичка мисао = Serbian political thought, 22, свеска 49, no. 3 (2015):111-136,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1656 .

У сусрет Закону о изменама и допунама Кривичног законика Србије

Стојановић, Зоран; Коларић, Драгана

(Београд : Криминалистичко-полицијска академија : Фондација "Ханс Зајдел", 2015)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Зоран
AU  - Коларић, Драгана
PY  - 2015
UR  - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1652
AB  - У раду се разматрају нова решења у Нацрту Закона о изменама и до- пунама Кривичног законика Србије. Измене и допуне у области општег дела Кривичног законика веома су ретке. Евентуалне интервенције се односе на област кривичних санкција. Веома ретко се задире у неке традиционалне, класичне институте као што су нужна одбрана, крајња нужда и сл. У том смислу, закони о изменама и допунама Кривичног законика се највише односе на област посебног дела кривичног законодавства. Такве новеле су много чешће и резултат су потребе друштва да прати економске, политичке, социјалне, идеолошке и друге промене, а посебно стање криминалитета. У последње време, кривично законодавство Србије пролази кроз динамичну фазу. Питање је само где наћи границу између претераног ширења криминалне зоне, односно повећања броја инкриминација, и потребе државе да ефикасно реагује на нове облике криминалитета. Нацрт карактерише појачана кривичноправна репресија, посебно у сфери кривичних дела против привреде. У области кривичног материјалног права у Републици Србији извршена је темељна реформа 2005. године и донет је нов Кривични законик. Исти је пет пута мењан и допуњаван. Два пута у току 2009. и по једанут у 2012, 2013. и 2014. години. Важно је истаћи да се током последњих деценија, не само у Србији него и у другим европским земљама, примећује динамика измена кривичних закона која раније није била својствена. 4 Честе измене су резултат, пре свега, прилагођавања међународним обавезама које државе преузимају ратификацијом појединих међународних уговора. Поред конвенција, регионалних и међународних, од посебног значаја за реформу су и директиве Европске уније и оквирне одлуке Савета Европе уније. Такође, не треба заборавити да постоје одређена понашања чији непосредни основ прописивања нису међународне обавезе или унутрашње законодавство, већ могу да буду везана за нашу средину и лоше искуство у Србији, што може да представља основ за инкриминисање таквог понашања у Кривичном законику. Многобројни су разлози због којих се приступило новим изменама и допунама Кривичног законика Србије. Између осталих, у питању су потреба за усклађивањем с међународним обавезама које је Србија преузела ратификацијом појединих међународних уговора, као и отклањање извесних недоследности и пропуста који су учињени ранијим изменама кривичног законодавства. Поједина решења у Нацрту ЗИД-а Кривичног законика воде слабљењу кривичноправне репресије (кућни затвор као самостална казна), док су неке измене на линији јачања репресије (доживотни затвор). Он, такође, потврђује да један од разлога за измене и допуне не морају да буду само међународне обавезе, већ и наше негативно искуство
и проблеми
који
су
антиципирани
у пракси.
AB  - The paper discusses the new solutions in the Draft Law on Changes and
Amendments to the Criminal Code of Serbia. Changes and amendments in the general part of
the Criminal Code are very rare. Possible interventions refer to the area of   criminal sanctions. It
is very rare to interfere with some traditional, classical institutions such as self-defense, extreme
necessity etc. In this regard, the Laws on Changes and Amendments to the Criminal Code
mostly refer to the special part of criminal legislation. Such novels are more often, and are the
result of the needs of society to monitor the economic, political, social, ideological and other
changes, in particular the state of crime. In the last period, Serbian criminal legislation has been
going through a dynamic phase. The only question is where to draw the line between excessive
widening of criminal zone and increase in the number of criminalizations and the need of the
state to effectively respond to new forms of crime. This Draft Law is characterized by enhanced
criminal repression, especially in the sphere of criminal offenses against the economy. In the
field of   substantive criminal law of the Republic of Serbia, reforms were carried out in 2005 and
a new Criminal Code was adopted. The same one has been changed and amended five times.
Twice in 2009, and again in 2012, 2013 and 2014. It is important to emphasize that in recent
decades, not only in Serbia, but also in other European countries, when it comes to changes of
criminal codes, one observes the dynamics which was not characteristic previously. Frequent
changes are primarily due to adjustment to the international obligations that countries take
over by the ratification of certain international agreements. In addition to the Conventions,
regional and international, of particular importance to the reform are the EU Directives and
the Framework Decisions of the Council of the EU. Also, one should not forget that there are
certain behaviours whose direct grounds for prescribing are not international obligations or
internal legislation, but may be related to our environment, a bad experience in Serbia, which
could be the basis for the criminalization of such behaviour in the Criminal Code. There are
many reasons for new changes and amendments to the Criminal Code of Serbia. Among them
are: the need to comply with international obligations which Serbia undertook by ratification of certain international agreements, as well as the elimination of certain inconsistencies and
mistakes that have been made by earlier changes to the criminal legislation. Some solutions in
the Draft Law on Changes and Amendments to the Criminal Code lead to weakening of criminal
repression (house arrest as an independent punishment), while some changes are in line with
the strengthening of repression (life imprisonment). This Draft Law also confirmed that one of
the reasons for changes and amendments need not be only an international obligation, but our
negative experience, the problems that were anticipated in practice.
PB  - Београд : Криминалистичко-полицијска академија : Фондација "Ханс Зајдел"
C3  - Зборник радова. Том 1 / Научно-стручни скуп са међународним учешћем Супротстављање савременим облицима криминалитета : анализа стања, европски стандарди и мере за унапређење, Тара, 26-29. мај 2015. године
T1  - У сусрет Закону о изменама и допунама Кривичног законика Србије
T1  - Towards the Law on Changes and Amendments to the Criminal Code of Serbia
SP  - 1
EP  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1652
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Зоран and Коларић, Драгана",
year = "2015",
abstract = "У раду се разматрају нова решења у Нацрту Закона о изменама и до- пунама Кривичног законика Србије. Измене и допуне у области општег дела Кривичног законика веома су ретке. Евентуалне интервенције се односе на област кривичних санкција. Веома ретко се задире у неке традиционалне, класичне институте као што су нужна одбрана, крајња нужда и сл. У том смислу, закони о изменама и допунама Кривичног законика се највише односе на област посебног дела кривичног законодавства. Такве новеле су много чешће и резултат су потребе друштва да прати економске, политичке, социјалне, идеолошке и друге промене, а посебно стање криминалитета. У последње време, кривично законодавство Србије пролази кроз динамичну фазу. Питање је само где наћи границу између претераног ширења криминалне зоне, односно повећања броја инкриминација, и потребе државе да ефикасно реагује на нове облике криминалитета. Нацрт карактерише појачана кривичноправна репресија, посебно у сфери кривичних дела против привреде. У области кривичног материјалног права у Републици Србији извршена је темељна реформа 2005. године и донет је нов Кривични законик. Исти је пет пута мењан и допуњаван. Два пута у току 2009. и по једанут у 2012, 2013. и 2014. години. Важно је истаћи да се током последњих деценија, не само у Србији него и у другим европским земљама, примећује динамика измена кривичних закона која раније није била својствена. 4 Честе измене су резултат, пре свега, прилагођавања међународним обавезама које државе преузимају ратификацијом појединих међународних уговора. Поред конвенција, регионалних и међународних, од посебног значаја за реформу су и директиве Европске уније и оквирне одлуке Савета Европе уније. Такође, не треба заборавити да постоје одређена понашања чији непосредни основ прописивања нису међународне обавезе или унутрашње законодавство, већ могу да буду везана за нашу средину и лоше искуство у Србији, што може да представља основ за инкриминисање таквог понашања у Кривичном законику. Многобројни су разлози због којих се приступило новим изменама и допунама Кривичног законика Србије. Између осталих, у питању су потреба за усклађивањем с међународним обавезама које је Србија преузела ратификацијом појединих међународних уговора, као и отклањање извесних недоследности и пропуста који су учињени ранијим изменама кривичног законодавства. Поједина решења у Нацрту ЗИД-а Кривичног законика воде слабљењу кривичноправне репресије (кућни затвор као самостална казна), док су неке измене на линији јачања репресије (доживотни затвор). Он, такође, потврђује да један од разлога за измене и допуне не морају да буду само међународне обавезе, већ и наше негативно искуство
и проблеми
који
су
антиципирани
у пракси., The paper discusses the new solutions in the Draft Law on Changes and
Amendments to the Criminal Code of Serbia. Changes and amendments in the general part of
the Criminal Code are very rare. Possible interventions refer to the area of   criminal sanctions. It
is very rare to interfere with some traditional, classical institutions such as self-defense, extreme
necessity etc. In this regard, the Laws on Changes and Amendments to the Criminal Code
mostly refer to the special part of criminal legislation. Such novels are more often, and are the
result of the needs of society to monitor the economic, political, social, ideological and other
changes, in particular the state of crime. In the last period, Serbian criminal legislation has been
going through a dynamic phase. The only question is where to draw the line between excessive
widening of criminal zone and increase in the number of criminalizations and the need of the
state to effectively respond to new forms of crime. This Draft Law is characterized by enhanced
criminal repression, especially in the sphere of criminal offenses against the economy. In the
field of   substantive criminal law of the Republic of Serbia, reforms were carried out in 2005 and
a new Criminal Code was adopted. The same one has been changed and amended five times.
Twice in 2009, and again in 2012, 2013 and 2014. It is important to emphasize that in recent
decades, not only in Serbia, but also in other European countries, when it comes to changes of
criminal codes, one observes the dynamics which was not characteristic previously. Frequent
changes are primarily due to adjustment to the international obligations that countries take
over by the ratification of certain international agreements. In addition to the Conventions,
regional and international, of particular importance to the reform are the EU Directives and
the Framework Decisions of the Council of the EU. Also, one should not forget that there are
certain behaviours whose direct grounds for prescribing are not international obligations or
internal legislation, but may be related to our environment, a bad experience in Serbia, which
could be the basis for the criminalization of such behaviour in the Criminal Code. There are
many reasons for new changes and amendments to the Criminal Code of Serbia. Among them
are: the need to comply with international obligations which Serbia undertook by ratification of certain international agreements, as well as the elimination of certain inconsistencies and
mistakes that have been made by earlier changes to the criminal legislation. Some solutions in
the Draft Law on Changes and Amendments to the Criminal Code lead to weakening of criminal
repression (house arrest as an independent punishment), while some changes are in line with
the strengthening of repression (life imprisonment). This Draft Law also confirmed that one of
the reasons for changes and amendments need not be only an international obligation, but our
negative experience, the problems that were anticipated in practice.",
publisher = "Београд : Криминалистичко-полицијска академија : Фондација "Ханс Зајдел"",
journal = "Зборник радова. Том 1 / Научно-стручни скуп са међународним учешћем Супротстављање савременим облицима криминалитета : анализа стања, европски стандарди и мере за унапређење, Тара, 26-29. мај 2015. године",
title = "У сусрет Закону о изменама и допунама Кривичног законика Србије, Towards the Law on Changes and Amendments to the Criminal Code of Serbia",
pages = "1-17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1652"
}
Стојановић, З.,& Коларић, Д.. (2015). У сусрет Закону о изменама и допунама Кривичног законика Србије. in Зборник радова. Том 1 / Научно-стручни скуп са међународним учешћем Супротстављање савременим облицима криминалитета : анализа стања, европски стандарди и мере за унапређење, Тара, 26-29. мај 2015. године
Београд : Криминалистичко-полицијска академија : Фондација "Ханс Зајдел"., 1-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1652
Стојановић З, Коларић Д. У сусрет Закону о изменама и допунама Кривичног законика Србије. in Зборник радова. Том 1 / Научно-стручни скуп са међународним учешћем Супротстављање савременим облицима криминалитета : анализа стања, европски стандарди и мере за унапређење, Тара, 26-29. мај 2015. године. 2015;:1-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1652 .
Стојановић, Зоран, Коларић, Драгана, "У сусрет Закону о изменама и допунама Кривичног законика Србије" in Зборник радова. Том 1 / Научно-стручни скуп са међународним учешћем Супротстављање савременим облицима криминалитета : анализа стања, европски стандарди и мере за унапређење, Тара, 26-29. мај 2015. године (2015):1-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1652 .

Aгресија у међународном кривичном праву

Стојановић, Зоран; Коларић, Драгана

(Београд : Удружење за међународно кривично право : Intermex, 2013)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Зоран
AU  - Коларић, Драгана
PY  - 2013
UR  - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1711
AB  - Међународни кривични суд, основан Римским статутом 1998. године,
је према члану 5. Статута надлежан за вођење кривичног поступка за четири међународна
кривична
дела:

кривично дело геноцида, кривична дела против човечности, ратне
злочине и кривично дело агресије. За кривично дело агресије није било могуће покренути
кривични поступак,иако се она формално налазила у надлежности Суда, јер нису били
усвојени њени елементи. Финални акт дипломатске конференције у Риму, која је одржана
под
окриљем
Уједињених
Нација,
наложио
је
посебној
комисији
(The
Preparatory
Commission

for the Court) да припреми одредбе о агресији, укључујући дефиницију, елементе
злочина агресије и услове под којима ће Суд спроводити своју надлежност. Тај задатак је
завршила Специјална радна група за кривично дело агресије (Special Working Group on the
Crime of Aggression-SWGCA) формирана од стране скупштине држава чланица Статута.
Њен
извештај

је представљао главни предмет разматрања у Кампали у Уганди, од
31. маја до 11. јуна 2010. године, на првој ревизионој конференцији Статута. Државе
потписнице Статута постигле су историјски споразум о његовој допуни дефиницијом
кривичног дела агресије. Такође, постигнут је споразум око осетљивог питања надлежности
тј.
услова
под
којима
би
Суд,
у
будућности,
могао
да
врши
јурисдикцију
за
ово

дело.
Аутори
у
раду
дају

генезу агресије као међународног кривичног дела, са посебним
акцентом на конференцију у Кампали и допуну Статута.
AB  - The International Criminal Court, founded by the Rome Statute of 1998, according
to
Article
5
of
the
Statute,
has
jurisdiction
in
the
cases
of
prosecution
involving
the

following
four
international
criminal
offences:
the
criminal
act
of
genocide,
crimes
against
humanity,
war
crimes,
and
criminal
offences
of
aggression.
It
was
previously
impossible
to
institute
criminal
proceedings
for
a
criminal
act
of
aggression
although
it
was
formally
within
the

Court’s
jurisdiction
because
its
elements
had
not
been
adopted.
The
final
act
of
a
plenipotentiary
diplomatic
conference
in
Rome,
which
was
held
under
the
auspices
of
the
United
Nations,

ordered
a
special
commission
(The
Preparatory
Commission
for
the
Court)
to
prepare
the
provisions
on
aggression

including the definition, elements of the crime of aggression, and the
conditions under which the Court would exercise its jurisdiction. The task was performed by
the Special Working Group on the Crime of Aggression - SWGCA, which was formed by the assembly

of the states parties to the Statute of the Court. The resulting report constituted the
main subject matter under consideration at the first Review Conference on the Court held in
Kampala, Uganda from 31 May to 11 June 2010. The ratifying states reached a historic agreement
on
amending
the
Statute
by
adding
the
definition
of
the
criminal
act
of
aggression.
An

agreement
was
also
reached
concerning
the
delicate
issue
of
jurisdiction,
i.e.
the
conditions
under
which
the
Court
is
to
execute
its
jurisdiction
over
this
crime
in
future.
Authors
of
this
paper
offer
a
historic
overview
of
aggression
as
an
international
criminal
offence,
placing
a
special
emphasis
on
the
conference
in
Kampala
and
the
amendment
to
the
Statute.
PB  - Београд : Удружење за међународно кривично право : Intermex
C3  - Међународна кривична дела / XII тематски међународни научни скуп, Тара, од 05. до 09. јуна 2013. године ; [организатор] Удружење за међународно кривично право = International criminal law association
T1  - Aгресија у међународном кривичном праву
T1  - Aggresion in intrenational criminal law
SP  - 39
EP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1711
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Зоран and Коларић, Драгана",
year = "2013",
abstract = "Међународни кривични суд, основан Римским статутом 1998. године,
је према члану 5. Статута надлежан за вођење кривичног поступка за четири међународна
кривична
дела:

кривично дело геноцида, кривична дела против човечности, ратне
злочине и кривично дело агресије. За кривично дело агресије није било могуће покренути
кривични поступак,иако се она формално налазила у надлежности Суда, јер нису били
усвојени њени елементи. Финални акт дипломатске конференције у Риму, која је одржана
под
окриљем
Уједињених
Нација,
наложио
је
посебној
комисији
(The
Preparatory
Commission

for the Court) да припреми одредбе о агресији, укључујући дефиницију, елементе
злочина агресије и услове под којима ће Суд спроводити своју надлежност. Тај задатак је
завршила Специјална радна група за кривично дело агресије (Special Working Group on the
Crime of Aggression-SWGCA) формирана од стране скупштине држава чланица Статута.
Њен
извештај

је представљао главни предмет разматрања у Кампали у Уганди, од
31. маја до 11. јуна 2010. године, на првој ревизионој конференцији Статута. Државе
потписнице Статута постигле су историјски споразум о његовој допуни дефиницијом
кривичног дела агресије. Такође, постигнут је споразум око осетљивог питања надлежности
тј.
услова
под
којима
би
Суд,
у
будућности,
могао
да
врши
јурисдикцију
за
ово

дело.
Аутори
у
раду
дају

генезу агресије као међународног кривичног дела, са посебним
акцентом на конференцију у Кампали и допуну Статута., The International Criminal Court, founded by the Rome Statute of 1998, according
to
Article
5
of
the
Statute,
has
jurisdiction
in
the
cases
of
prosecution
involving
the

following
four
international
criminal
offences:
the
criminal
act
of
genocide,
crimes
against
humanity,
war
crimes,
and
criminal
offences
of
aggression.
It
was
previously
impossible
to
institute
criminal
proceedings
for
a
criminal
act
of
aggression
although
it
was
formally
within
the

Court’s
jurisdiction
because
its
elements
had
not
been
adopted.
The
final
act
of
a
plenipotentiary
diplomatic
conference
in
Rome,
which
was
held
under
the
auspices
of
the
United
Nations,

ordered
a
special
commission
(The
Preparatory
Commission
for
the
Court)
to
prepare
the
provisions
on
aggression

including the definition, elements of the crime of aggression, and the
conditions under which the Court would exercise its jurisdiction. The task was performed by
the Special Working Group on the Crime of Aggression - SWGCA, which was formed by the assembly

of the states parties to the Statute of the Court. The resulting report constituted the
main subject matter under consideration at the first Review Conference on the Court held in
Kampala, Uganda from 31 May to 11 June 2010. The ratifying states reached a historic agreement
on
amending
the
Statute
by
adding
the
definition
of
the
criminal
act
of
aggression.
An

agreement
was
also
reached
concerning
the
delicate
issue
of
jurisdiction,
i.e.
the
conditions
under
which
the
Court
is
to
execute
its
jurisdiction
over
this
crime
in
future.
Authors
of
this
paper
offer
a
historic
overview
of
aggression
as
an
international
criminal
offence,
placing
a
special
emphasis
on
the
conference
in
Kampala
and
the
amendment
to
the
Statute.",
publisher = "Београд : Удружење за међународно кривично право : Intermex",
journal = "Међународна кривична дела / XII тематски међународни научни скуп, Тара, од 05. до 09. јуна 2013. године ; [организатор] Удружење за међународно кривично право = International criminal law association",
title = "Aгресија у међународном кривичном праву, Aggresion in intrenational criminal law",
pages = "39-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1711"
}
Стојановић, З.,& Коларић, Д.. (2013). Aгресија у међународном кривичном праву. in Међународна кривична дела / XII тематски међународни научни скуп, Тара, од 05. до 09. јуна 2013. године ; [организатор] Удружење за међународно кривично право = International criminal law association
Београд : Удружење за међународно кривично право : Intermex., 39-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1711
Стојановић З, Коларић Д. Aгресија у међународном кривичном праву. in Међународна кривична дела / XII тематски међународни научни скуп, Тара, од 05. до 09. јуна 2013. године ; [организатор] Удружење за међународно кривично право = International criminal law association. 2013;:39-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1711 .
Стојановић, Зоран, Коларић, Драгана, "Aгресија у међународном кривичном праву" in Међународна кривична дела / XII тематски међународни научни скуп, Тара, од 05. до 09. јуна 2013. године ; [организатор] Удружење за међународно кривично право = International criminal law association (2013):39-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1711 .

Нова решења у Кривичном законику Републике Србије

Стојановић, Зоран; Коларић, Драгана

(Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије, 2012)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Зоран
AU  - Коларић, Драгана
PY  - 2012
UR  - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1639
AB  - У раду се разматрају нова решења у Кривичном законику
Србије усвојена доношењем Закона о изменама и допунама Кривичног законика
24.
децембра
2012.
године
(Службени
гласник
рС,
бр.
121/2012

).
аутори анализирају већи број питања која су била предмет измена и допуна
са
посебним
нагласком
на
нова
решења
у
општем
делу
и
то
у
погледу:

кућног

затвора, условног отпуста, одмеравања казне за кривична дела
учињена из мржње, продуженог кривичног дела и забране приближавања
и комуникације са оштећеним. С обзиром на обим и актуелност обраде,
у Посебном делу су издвојене неке новине као што су декриминализација
клевете, раздвајање злоупотребе положаја одговорног и службеног лица,
кривична дела тероризма, као и интервенције у вези са Греко препорукама.
 на крају, и поред одређених критичких примедаба које се могу упутити
неким
решењима,
аутори
оцењују
да
извршене
измене
и
допуне
КЗ

значе
даље усавршавање
кривичног законодавства
Србије.
AB  - The paper considers new solutions in the Criminal Code of Serbia
adopted
by
passing

the Law on Amending the Criminal Code on 24 December
2012
(The
Official
Gazette
RS,

No. 121/2012). Authors have analyzes
a number of issues which were subject to changes and amendments, placing
a special emphasis on the new solutions in the General Part with respect to
the following: house detention, probation, measuring the sanctions for hate
crimes, prolonged criminal acts, restraint orders and communication with
the damaged party. Given the scope and topicality the Special Part singles
out some novelties such as decriminalization of slander, separating abuse of
power by a responsible person and official, criminal acts of terrorism, as well
as interventions related to GRECO recommendations. Finally, besides some
critical remarks that could be made with respect to some of the solutions, the
authors conclude that the introduced modifications and amendments of the
CC mean further improvement of criminal legislation in Serbia.
PB  - Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије
T2  - Безбедност, Београд
T1  - Нова решења у Кривичном законику  Републике Србије
T1  - New Solutions in the Criminal Code of the Republic of Serbia
VL  - 54
IS  - 3
SP  - 7
EP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1639
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Зоран and Коларић, Драгана",
year = "2012",
abstract = "У раду се разматрају нова решења у Кривичном законику
Србије усвојена доношењем Закона о изменама и допунама Кривичног законика
24.
децембра
2012.
године
(Службени
гласник
рС,
бр.
121/2012

).
аутори анализирају већи број питања која су била предмет измена и допуна
са
посебним
нагласком
на
нова
решења
у
општем
делу
и
то
у
погледу:

кућног

затвора, условног отпуста, одмеравања казне за кривична дела
учињена из мржње, продуженог кривичног дела и забране приближавања
и комуникације са оштећеним. С обзиром на обим и актуелност обраде,
у Посебном делу су издвојене неке новине као што су декриминализација
клевете, раздвајање злоупотребе положаја одговорног и службеног лица,
кривична дела тероризма, као и интервенције у вези са Греко препорукама.
 на крају, и поред одређених критичких примедаба које се могу упутити
неким
решењима,
аутори
оцењују
да
извршене
измене
и
допуне
КЗ

значе
даље усавршавање
кривичног законодавства
Србије., The paper considers new solutions in the Criminal Code of Serbia
adopted
by
passing

the Law on Amending the Criminal Code on 24 December
2012
(The
Official
Gazette
RS,

No. 121/2012). Authors have analyzes
a number of issues which were subject to changes and amendments, placing
a special emphasis on the new solutions in the General Part with respect to
the following: house detention, probation, measuring the sanctions for hate
crimes, prolonged criminal acts, restraint orders and communication with
the damaged party. Given the scope and topicality the Special Part singles
out some novelties such as decriminalization of slander, separating abuse of
power by a responsible person and official, criminal acts of terrorism, as well
as interventions related to GRECO recommendations. Finally, besides some
critical remarks that could be made with respect to some of the solutions, the
authors conclude that the introduced modifications and amendments of the
CC mean further improvement of criminal legislation in Serbia.",
publisher = "Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије",
journal = "Безбедност, Београд",
title = "Нова решења у Кривичном законику  Републике Србије, New Solutions in the Criminal Code of the Republic of Serbia",
volume = "54",
number = "3",
pages = "7-32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1639"
}
Стојановић, З.,& Коларић, Д.. (2012). Нова решења у Кривичном законику  Републике Србије. in Безбедност, Београд
Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије., 54(3), 7-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1639
Стојановић З, Коларић Д. Нова решења у Кривичном законику  Републике Србије. in Безбедност, Београд. 2012;54(3):7-32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1639 .
Стојановић, Зоран, Коларић, Драгана, "Нова решења у Кривичном законику  Републике Србије" in Безбедност, Београд, 54, no. 3 (2012):7-32,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1639 .