Tasić, Marija

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-3755-4854
  • Tasić, Marija (4)
  • Тасић, Марија (1)
  • Тасић, Марија Д. (1)
Projects

Author's Bibliography

Криминалистичко–тактички аспекти препознавања лица у предистражном поступку и истрази : докторска дисертацијa

Тасић, Марија Д.

(Београд : Криминалистичко-полицијски универзитет, 2024-04-19)

TY  - THES
AU  - Тасић, Марија Д.
PY  - 2024-04-19
UR  - https://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1777
AB  - Деценијама уназад, научно засновани налази из области психологије доследно показују да
човек, као извор доказа добијених на основу препознавања лица, може бити веома
непоуздан. Иако се квалитет изворног памћења лица које обавља препознавање другог лица
не може значајно унапредити, употребом научно неутемељених поступака, оно може бити
деградирано у значајној мери.
Радња препознавања лица се у Републици Србији превасходно спроводи када је потребно
да се провери сећање презумптивног сведока (оштећеног или очевица) о учиниоцу
кривичног дела, Налази дисертације показују да криминалистичко-тактичко поступање
српске полиције, приликом припреме и обављања препознавања лица у предистражном
поступку и истрази, није у складу са релевантним научно заснованим препорукама. Између
осталог, полиција није дужна да сведоку саопшти никакво упутство пре почетка
препознавања, па ни непристрасно упутство којим се он упозорава да је могуће да учинилац
није присутан у линији. Такође, полиција може сведоку саопштити и пристрасно упутство,
којим се ствара или појачава његово уверење да је стварни учинилац идентификован од
стране полиције и да је његов задатак да га пронађе у линији и изврши позитивно
препознавање.
Налази експеримента спроведеног за потребе дисертације јасно показују негативан утицај
пристрасног упутства на тачност препознавања. Практичне импликације овог налаза су да
полиција не сме да ствара и појачава уверење сведока да се у линији засигурно налази
учинилац кривичног дела и да треба да му саопшти да је слободан да донесе било коју
одлуку, па и да одбаци линију, тј. да не изабере ниједног члана линије. Уколико полиција
то не учини, повећава се вероватноћа да ће сведок покушавати да „пронађе“ учиниоца међу
показаним лицима у линији, што ће имати нарочито штетне последице уколико се у линији
налази невини осумњичени (а не учинилац), јер сведоци начелно имају потешкоће да
препознају одсуство учиниоца у линији. Када невини осумњичени у значајној мери личи на
учиниоца кривичног дела, код сведока се појачава тенденција да га погрешно изабере, иако
се не уклапа у потпуности са његовим сећањем о учиниоцу. Под утицајем пристрасног
упутства, сведок може изабрати и неког другог члана линије (тзв. ометача).
Неодговарајуће поступање органа поступка узроковано је пропустом законодавца да, на
јасан и свеобухватан начин, појмовно одреди радњу препознавања лица и поступке који се
користе приликом њене припреме и обављања. То значи да не постоји ни квалитетна основа
за оцену веродостојности сведока и поузданости добијених резултата. Последично,
истраживање судске праксе показује да суд не разматра доказ добијен на основу
препознавања довољно обазриво, водећи рачуна о поступцима који су коришћени у сврхе
његовог прикупљања.
Налази дисертације јасно указују да је потребно спровести значајну реформу у области
препознавања лица у Републици Србији, која би подразумевала инкорпорирање научно
заснованих препорука у текст процесног закона. Стога, у дисертацији су предложене измене
и допуне које је потребно спровести, како би поступање органа поступка у предистражном
поступку и истрази било у складу са научно заснованим стандардима за прикупљање,
чување и интерпретацију доказа у вези са препознавањем лица.
AB  - For decades, evidence-based findings in the field of psychology consistently indicate that a person,
as a source of identification evidence, may be highly unreliable. Although the quality of the
original memory of the person performing identification of another person cannot be significantly
improved, it is possible that, due to the scientifically unfounded actions taken, it may be degraded
to a significant extent.
In the Republic of Serbia, the action of identification of persons is primarily conducted when it is
necessary to test the memory of a presumptive witness (victim or eyewitness) about the perpetrator
of a criminal offense. The findings of the dissertation indicate that criminalistics-tactics actions of the
Serbian police, during preparation and conduction of the identification of persons in the pre-
investigation proceedings and investigation, are not in accordance with the relevant scientifically
based recommendations. Among other things, the police have no duty to provide the witness with
any instruction before starting the identification, so neither an unbiased instruction warning the
witness that it is possible that the perpetrator is not in a lineup. Also, the police may provide the
witness with biased instruction, which forms or reinforces his belief that the actual perpetrator has
been identified by the police and that his task is to find him in a lineup and to make a positive
identification.
The findings of the experiment conducted for the purposes of dissertation clearly indicate the
negative impact of biased lineup instruction on identification accuracy. The practical implications
of this finding are that the police must not form or reinforce the witness's belief that the perpetrator
is certainly in a lineup and that they should inform him that he is free to make any decision, even
to reject a lineup, i.e., does not select any lineup member. If the police do not do this, the
probability that the witness will try to “find” the perpetrator among the shown persons in а lineup
increases, which will have particularly harmful consequences if there is an innocent suspect (not
the actual perpetrator) in a lineup, because witnesses generally have difficulty recognizing the
absence of the perpetrator in a lineup. When an innocent suspect has a significant resemblance to
the perpetrator, the witness has an increased tendency to wrongly choose him, even though it does
not completely match his memory of the perpetrator. Under the influence of biased instruction, the
witness can also choose another member of the lineup (the so-called filler).
Inadequate acting of the authority conducting proceedings was caused by the legislator's failure to
conceptually determine action of the identification of persons and procedures used during its
preparation and conduction, in a clear and comprehensive manner. This means that there is no
quality basis for assessing the credibility of witnesses and the reliability of the results obtained.
Consequently, the research of the case law indicates that the court does not consider the
identification evidence carefully enough, considering the procedures that were used for the
purpose of obtaining it.
The findings of dissertation clearly indicate that it is necessary to implement a significant reform
in the field of the identification of persons in the Republic of Serbia, which would imply the
incorporation of scientifically based recommendations into the text of the procedural law.
Therefore, this dissertation proposed the amendments and additions that need to be implemented,
so that the actions of the authority conducting pre-investigation proceedings and investigation, are
in accordance with scientifically based standards for the collection, preservation, and interpretation
of the identification evidence.
PB  - Београд : Криминалистичко-полицијски универзитет
T2  - Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду
T1  - Криминалистичко–тактички аспекти препознавања лица у предистражном поступку и истрази : докторска дисертацијa
T1  - Criminalistics-tactics aspects of identification of persons in preinvestigation proceedings and investigation : doctoral dissertation
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1777
ER  - 
@phdthesis{
author = "Тасић, Марија Д.",
year = "2024-04-19",
abstract = "Деценијама уназад, научно засновани налази из области психологије доследно показују да
човек, као извор доказа добијених на основу препознавања лица, може бити веома
непоуздан. Иако се квалитет изворног памћења лица које обавља препознавање другог лица
не може значајно унапредити, употребом научно неутемељених поступака, оно може бити
деградирано у значајној мери.
Радња препознавања лица се у Републици Србији превасходно спроводи када је потребно
да се провери сећање презумптивног сведока (оштећеног или очевица) о учиниоцу
кривичног дела, Налази дисертације показују да криминалистичко-тактичко поступање
српске полиције, приликом припреме и обављања препознавања лица у предистражном
поступку и истрази, није у складу са релевантним научно заснованим препорукама. Између
осталог, полиција није дужна да сведоку саопшти никакво упутство пре почетка
препознавања, па ни непристрасно упутство којим се он упозорава да је могуће да учинилац
није присутан у линији. Такође, полиција може сведоку саопштити и пристрасно упутство,
којим се ствара или појачава његово уверење да је стварни учинилац идентификован од
стране полиције и да је његов задатак да га пронађе у линији и изврши позитивно
препознавање.
Налази експеримента спроведеног за потребе дисертације јасно показују негативан утицај
пристрасног упутства на тачност препознавања. Практичне импликације овог налаза су да
полиција не сме да ствара и појачава уверење сведока да се у линији засигурно налази
учинилац кривичног дела и да треба да му саопшти да је слободан да донесе било коју
одлуку, па и да одбаци линију, тј. да не изабере ниједног члана линије. Уколико полиција
то не учини, повећава се вероватноћа да ће сведок покушавати да „пронађе“ учиниоца међу
показаним лицима у линији, што ће имати нарочито штетне последице уколико се у линији
налази невини осумњичени (а не учинилац), јер сведоци начелно имају потешкоће да
препознају одсуство учиниоца у линији. Када невини осумњичени у значајној мери личи на
учиниоца кривичног дела, код сведока се појачава тенденција да га погрешно изабере, иако
се не уклапа у потпуности са његовим сећањем о учиниоцу. Под утицајем пристрасног
упутства, сведок може изабрати и неког другог члана линије (тзв. ометача).
Неодговарајуће поступање органа поступка узроковано је пропустом законодавца да, на
јасан и свеобухватан начин, појмовно одреди радњу препознавања лица и поступке који се
користе приликом њене припреме и обављања. То значи да не постоји ни квалитетна основа
за оцену веродостојности сведока и поузданости добијених резултата. Последично,
истраживање судске праксе показује да суд не разматра доказ добијен на основу
препознавања довољно обазриво, водећи рачуна о поступцима који су коришћени у сврхе
његовог прикупљања.
Налази дисертације јасно указују да је потребно спровести значајну реформу у области
препознавања лица у Републици Србији, која би подразумевала инкорпорирање научно
заснованих препорука у текст процесног закона. Стога, у дисертацији су предложене измене
и допуне које је потребно спровести, како би поступање органа поступка у предистражном
поступку и истрази било у складу са научно заснованим стандардима за прикупљање,
чување и интерпретацију доказа у вези са препознавањем лица., For decades, evidence-based findings in the field of psychology consistently indicate that a person,
as a source of identification evidence, may be highly unreliable. Although the quality of the
original memory of the person performing identification of another person cannot be significantly
improved, it is possible that, due to the scientifically unfounded actions taken, it may be degraded
to a significant extent.
In the Republic of Serbia, the action of identification of persons is primarily conducted when it is
necessary to test the memory of a presumptive witness (victim or eyewitness) about the perpetrator
of a criminal offense. The findings of the dissertation indicate that criminalistics-tactics actions of the
Serbian police, during preparation and conduction of the identification of persons in the pre-
investigation proceedings and investigation, are not in accordance with the relevant scientifically
based recommendations. Among other things, the police have no duty to provide the witness with
any instruction before starting the identification, so neither an unbiased instruction warning the
witness that it is possible that the perpetrator is not in a lineup. Also, the police may provide the
witness with biased instruction, which forms or reinforces his belief that the actual perpetrator has
been identified by the police and that his task is to find him in a lineup and to make a positive
identification.
The findings of the experiment conducted for the purposes of dissertation clearly indicate the
negative impact of biased lineup instruction on identification accuracy. The practical implications
of this finding are that the police must not form or reinforce the witness's belief that the perpetrator
is certainly in a lineup and that they should inform him that he is free to make any decision, even
to reject a lineup, i.e., does not select any lineup member. If the police do not do this, the
probability that the witness will try to “find” the perpetrator among the shown persons in а lineup
increases, which will have particularly harmful consequences if there is an innocent suspect (not
the actual perpetrator) in a lineup, because witnesses generally have difficulty recognizing the
absence of the perpetrator in a lineup. When an innocent suspect has a significant resemblance to
the perpetrator, the witness has an increased tendency to wrongly choose him, even though it does
not completely match his memory of the perpetrator. Under the influence of biased instruction, the
witness can also choose another member of the lineup (the so-called filler).
Inadequate acting of the authority conducting proceedings was caused by the legislator's failure to
conceptually determine action of the identification of persons and procedures used during its
preparation and conduction, in a clear and comprehensive manner. This means that there is no
quality basis for assessing the credibility of witnesses and the reliability of the results obtained.
Consequently, the research of the case law indicates that the court does not consider the
identification evidence carefully enough, considering the procedures that were used for the
purpose of obtaining it.
The findings of dissertation clearly indicate that it is necessary to implement a significant reform
in the field of the identification of persons in the Republic of Serbia, which would imply the
incorporation of scientifically based recommendations into the text of the procedural law.
Therefore, this dissertation proposed the amendments and additions that need to be implemented,
so that the actions of the authority conducting pre-investigation proceedings and investigation, are
in accordance with scientifically based standards for the collection, preservation, and interpretation
of the identification evidence.",
publisher = "Београд : Криминалистичко-полицијски универзитет",
journal = "Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду",
title = "Криминалистичко–тактички аспекти препознавања лица у предистражном поступку и истрази : докторска дисертацијa, Criminalistics-tactics aspects of identification of persons in preinvestigation proceedings and investigation : doctoral dissertation",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1777"
}
Тасић, М. Д.. (2024-04-19). Криминалистичко–тактички аспекти препознавања лица у предистражном поступку и истрази : докторска дисертацијa. in Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду
Београд : Криминалистичко-полицијски универзитет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1777
Тасић МД. Криминалистичко–тактички аспекти препознавања лица у предистражном поступку и истрази : докторска дисертацијa. in Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду. 2024;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1777 .
Тасић, Марија Д., "Криминалистичко–тактички аспекти препознавања лица у предистражном поступку и истрази : докторска дисертацијa" in Криминалистичко-полицијски универзитет у Београду (2024-04-19),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1777 .

О симулованим истражним радњама у криминалистици

Маринковић, Дарко; Тасић, Марија

(Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Маринковић, Дарко
AU  - Тасић, Марија
PY  - 2023
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1444
AB  - У тежњи да провере понашање, ставове и опредељеност оних који су им од значаја, људи су од давнина симулирали одређене радње и догађаје, настојећи да потврде или оповргну сумње у њихову искреност или оданост. Временом, симулирање је еволуирало у сазнајни метод који из прве руке говори о човеку и његовом поступању у ситуацијама када сматра да ће његови поступци остати тајна за друге – то су препознали и државни субјекти
надлежни за сузбијање криминала, у првом реду полиција, уверивши
се да се тајне и консенсуалне незаконите радње не могу доказати
без узимања фиктивних улога преступника и организовања симулованих радњи, кроз које ће проверити/утврдити криминално опредељење осумњичених. Међутим, такве истражне методе су се врло
брзо показале као прилично осетљиве са аспекта слобода и права
оних према којима су усмерене, могућих злоупотреба и кажњавања
невиних грађана. Питања основа примене симуловане радње, одређивања лица према коме ће се радња предузети, деловања полиције
у својству агента провокатора и с њим у вези подстрекавања на
извршење кривичног дела у симулованим радњама, поред осталог, указују на сложеност и значај изучавања ове проблематике у криминалистици.
AB  - In an effort to test the behaviour, attitudes, and commitment
of those they care about, people have long simulated certain actions and
events, seeking to confirm or disprove doubts about their sincerity or loyalty. Over time, simulation has evolved into a cognitive method that speaks
first-hand about a person and their behaviour in situations where they
believe their actions will remain a secret for others. This was also recognized by the state entities responsible for combating crime, primarily the
police, realizing that secret and consensual illegal actions cannot be proven
without assuming fictitious roles of criminals and organizing entrapment
operations and simulated events, through which they will be exposed. However, such investigative methods immediately revealed themselves to be
highly sensitive in terms of the freedoms and rights of individuals they are
aiming at, as well as potential abuses and punishment of innocent citizens.
The issues of the basis for the application of the entrapment operations,
the determination of the person against whom the action will be taken,
the actions of the police in the role of agent provocateur and in connection
with that inciting the commission of a criminal offense in simulated events,
among others, highlight the complexity and importance of studying this
topic in criminal investigation.
PB  - Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије
T2  - Безбедност
T1  - О симулованим истражним радњама у криминалистици
T1  - On Entrapment Operations Used in Criminal Investigation
VL  - 65
IS  - 1
SP  - 43
EP  - 64
DO  - 10.5937/bezbednost2301043M
ER  - 
@article{
author = "Маринковић, Дарко and Тасић, Марија",
year = "2023",
abstract = "У тежњи да провере понашање, ставове и опредељеност оних који су им од значаја, људи су од давнина симулирали одређене радње и догађаје, настојећи да потврде или оповргну сумње у њихову искреност или оданост. Временом, симулирање је еволуирало у сазнајни метод који из прве руке говори о човеку и његовом поступању у ситуацијама када сматра да ће његови поступци остати тајна за друге – то су препознали и државни субјекти
надлежни за сузбијање криминала, у првом реду полиција, уверивши
се да се тајне и консенсуалне незаконите радње не могу доказати
без узимања фиктивних улога преступника и организовања симулованих радњи, кроз које ће проверити/утврдити криминално опредељење осумњичених. Међутим, такве истражне методе су се врло
брзо показале као прилично осетљиве са аспекта слобода и права
оних према којима су усмерене, могућих злоупотреба и кажњавања
невиних грађана. Питања основа примене симуловане радње, одређивања лица према коме ће се радња предузети, деловања полиције
у својству агента провокатора и с њим у вези подстрекавања на
извршење кривичног дела у симулованим радњама, поред осталог, указују на сложеност и значај изучавања ове проблематике у криминалистици., In an effort to test the behaviour, attitudes, and commitment
of those they care about, people have long simulated certain actions and
events, seeking to confirm or disprove doubts about their sincerity or loyalty. Over time, simulation has evolved into a cognitive method that speaks
first-hand about a person and their behaviour in situations where they
believe their actions will remain a secret for others. This was also recognized by the state entities responsible for combating crime, primarily the
police, realizing that secret and consensual illegal actions cannot be proven
without assuming fictitious roles of criminals and organizing entrapment
operations and simulated events, through which they will be exposed. However, such investigative methods immediately revealed themselves to be
highly sensitive in terms of the freedoms and rights of individuals they are
aiming at, as well as potential abuses and punishment of innocent citizens.
The issues of the basis for the application of the entrapment operations,
the determination of the person against whom the action will be taken,
the actions of the police in the role of agent provocateur and in connection
with that inciting the commission of a criminal offense in simulated events,
among others, highlight the complexity and importance of studying this
topic in criminal investigation.",
publisher = "Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије",
journal = "Безбедност",
title = "О симулованим истражним радњама у криминалистици, On Entrapment Operations Used in Criminal Investigation",
volume = "65",
number = "1",
pages = "43-64",
doi = "10.5937/bezbednost2301043M"
}
Маринковић, Д.,& Тасић, М.. (2023). О симулованим истражним радњама у криминалистици. in Безбедност
Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије., 65(1), 43-64.
https://doi.org/10.5937/bezbednost2301043M
Маринковић Д, Тасић М. О симулованим истражним радњама у криминалистици. in Безбедност. 2023;65(1):43-64.
doi:10.5937/bezbednost2301043M .
Маринковић, Дарко, Тасић, Марија, "О симулованим истражним радњама у криминалистици" in Безбедност, 65, no. 1 (2023):43-64,
https://doi.org/10.5937/bezbednost2301043M . .

The Influence of the Period of Retention on the Reliability of Episodic Memory in the Context of Testimony

Bošković, Aleksandar; Oljača, Milan; Tasić, Marija

(Beograd : Kriminalističko-policijski univerzitet, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Bošković, Aleksandar
AU  - Oljača, Milan
AU  - Tasić, Marija
PY  - 2021
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1313
AB  - The paper presents a study that aimed to examine the reliability of episodic memory by varying the retention time from the moment of initial observation of two incidents to the moment of communicating what was actually remembered. Ninety (90) students aged 21-26 from the University of Criminal Investigation and Police Studies participated in the research (50 males and 40 females). The interval of retention presented an independent variable on four levels: immediately after watching a recording, after 1 month, after 3 months and after 6 months. The accuracy of recall, or remembering one aspect of the incident (characteristics of the event, characteristics of the perpetrators and characteristics of the victim) was a dependent variable. Results suggest that memory accuracy declines dramatically after a month, but also after three and six months, when the downward trend in memory accuracy is less pronounced. Regarding the degree of confidence in memory accuracy, the pattern of results is practically identical to that of memory accuracy. As a whole, the results indicate that the retention interval strongly affects both accuracy and certainty in memory accuracy, regardless of the type of crime and the characteristics being evaluated.
PB  - Beograd : Kriminalističko-policijski univerzitet
T2  - NBP. Nauka, bezbednost, policija
T1  - The Influence of the Period of Retention on the Reliability of Episodic Memory in the Context of Testimony
VL  - 26
IS  - 3
SP  - 7
EP  - 24
DO  - 10.5937/nabepo26-35280
ER  - 
@article{
author = "Bošković, Aleksandar and Oljača, Milan and Tasić, Marija",
year = "2021",
abstract = "The paper presents a study that aimed to examine the reliability of episodic memory by varying the retention time from the moment of initial observation of two incidents to the moment of communicating what was actually remembered. Ninety (90) students aged 21-26 from the University of Criminal Investigation and Police Studies participated in the research (50 males and 40 females). The interval of retention presented an independent variable on four levels: immediately after watching a recording, after 1 month, after 3 months and after 6 months. The accuracy of recall, or remembering one aspect of the incident (characteristics of the event, characteristics of the perpetrators and characteristics of the victim) was a dependent variable. Results suggest that memory accuracy declines dramatically after a month, but also after three and six months, when the downward trend in memory accuracy is less pronounced. Regarding the degree of confidence in memory accuracy, the pattern of results is practically identical to that of memory accuracy. As a whole, the results indicate that the retention interval strongly affects both accuracy and certainty in memory accuracy, regardless of the type of crime and the characteristics being evaluated.",
publisher = "Beograd : Kriminalističko-policijski univerzitet",
journal = "NBP. Nauka, bezbednost, policija",
title = "The Influence of the Period of Retention on the Reliability of Episodic Memory in the Context of Testimony",
volume = "26",
number = "3",
pages = "7-24",
doi = "10.5937/nabepo26-35280"
}
Bošković, A., Oljača, M.,& Tasić, M.. (2021). The Influence of the Period of Retention on the Reliability of Episodic Memory in the Context of Testimony. in NBP. Nauka, bezbednost, policija
Beograd : Kriminalističko-policijski univerzitet., 26(3), 7-24.
https://doi.org/10.5937/nabepo26-35280
Bošković A, Oljača M, Tasić M. The Influence of the Period of Retention on the Reliability of Episodic Memory in the Context of Testimony. in NBP. Nauka, bezbednost, policija. 2021;26(3):7-24.
doi:10.5937/nabepo26-35280 .
Bošković, Aleksandar, Oljača, Milan, Tasić, Marija, "The Influence of the Period of Retention on the Reliability of Episodic Memory in the Context of Testimony" in NBP. Nauka, bezbednost, policija, 26, no. 3 (2021):7-24,
https://doi.org/10.5937/nabepo26-35280 . .
1
1

The evidentiary value of photography in criminal investigations

Bjelovuk, Ivana; Kesić, Tanja; Tasić, Marija

(Zagreb : Međunarodno kriminalističko udruženje / International Criminalistic Association, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Bjelovuk, Ivana
AU  - Kesić, Tanja
AU  - Tasić, Marija
PY  - 2020
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1318
AB  - Photography is admitted as one of the widely used methods in criminal
investigation which has a significant evidentiary potential, but only if it is
made according to special technical and procedural rules. Considering its
great value in the collecting and examination of material evidences, in
this paper it will be presented the review of application of photography in
the process of proving the facts in criminal proceedings. At first, it will be
presented the general legal rules on the manner of proving and assessment
of the evidence in criminal proceedings, which are decisive in considering
photography as evidence. The focus will be on photographs which are used or
obtained by conducting evidentiary actions, such as witnesses’ identification
and covert surveillance and audio and video recording and photographs
which represent technical contribution to other evidentiary actions, such as
crime scene investigation. Finally, it will be considered evidentiary action
named proving by a record, under which the use of photography as evidence
could be subsumed, with reference to relevant cases from the case law in
Republic of Serbia.
AB  - Fotografija je prihvaćena kao jedna od zastupljenijih metoda
kriminalističke istrage, koja ima značajni dokazni potencijal ukoliko je
sačinjena u skladu sa posebnim tehničkim i procesnim pravilima. Uvažavajući
veliki dokazni potencijal fotografije u prikupljanju i oceni materijalnih
dokaza, u radu će biti prezentovana moguća upotreba fotografije u postupku
dokazivanja činjenica u krivičnom postupku. Na početku, biće razmotrena
opšta zakonska pravila o načinu dokazivanja i oceni dokaza u krivičnom
postupku, koja su relevantna za razmatranje fotografije kao dokaza. Fokus
će biti na fotografijama koje se koriste ili koje su dobijene sprovođenjem
dokaznih radnji, poput prepoznavanja od strane svedoka i tajnog praćenja
i audio i video snimanja i fotografijama koje predstavljaju tehnički prilog
drugim dokaznim radnjama, poput uviđaja. Na kraju, biće razmotrena
dokazna radnja dokazivanje ispravama, pod kojom se može podvesti
upotreba fotografije kao dokaza, uz ukazivanje na relevantne slučajeve iz
sudske prakse u Republici Srbiji.
PB  - Zagreb : Međunarodno kriminalističko udruženje / International Criminalistic Association
T2  - Kriminalistička teorija i praksa/Criminalistic Theory and Practice (Zagreb)
T1  - The evidentiary value of photography in criminal investigations
T1  - Dokazni značaj fotografije u kriminalističkim istragama
VL  - 7
IS  - 13
SP  - 24
EP  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1318
ER  - 
@article{
author = "Bjelovuk, Ivana and Kesić, Tanja and Tasić, Marija",
year = "2020",
abstract = "Photography is admitted as one of the widely used methods in criminal
investigation which has a significant evidentiary potential, but only if it is
made according to special technical and procedural rules. Considering its
great value in the collecting and examination of material evidences, in
this paper it will be presented the review of application of photography in
the process of proving the facts in criminal proceedings. At first, it will be
presented the general legal rules on the manner of proving and assessment
of the evidence in criminal proceedings, which are decisive in considering
photography as evidence. The focus will be on photographs which are used or
obtained by conducting evidentiary actions, such as witnesses’ identification
and covert surveillance and audio and video recording and photographs
which represent technical contribution to other evidentiary actions, such as
crime scene investigation. Finally, it will be considered evidentiary action
named proving by a record, under which the use of photography as evidence
could be subsumed, with reference to relevant cases from the case law in
Republic of Serbia., Fotografija je prihvaćena kao jedna od zastupljenijih metoda
kriminalističke istrage, koja ima značajni dokazni potencijal ukoliko je
sačinjena u skladu sa posebnim tehničkim i procesnim pravilima. Uvažavajući
veliki dokazni potencijal fotografije u prikupljanju i oceni materijalnih
dokaza, u radu će biti prezentovana moguća upotreba fotografije u postupku
dokazivanja činjenica u krivičnom postupku. Na početku, biće razmotrena
opšta zakonska pravila o načinu dokazivanja i oceni dokaza u krivičnom
postupku, koja su relevantna za razmatranje fotografije kao dokaza. Fokus
će biti na fotografijama koje se koriste ili koje su dobijene sprovođenjem
dokaznih radnji, poput prepoznavanja od strane svedoka i tajnog praćenja
i audio i video snimanja i fotografijama koje predstavljaju tehnički prilog
drugim dokaznim radnjama, poput uviđaja. Na kraju, biće razmotrena
dokazna radnja dokazivanje ispravama, pod kojom se može podvesti
upotreba fotografije kao dokaza, uz ukazivanje na relevantne slučajeve iz
sudske prakse u Republici Srbiji.",
publisher = "Zagreb : Međunarodno kriminalističko udruženje / International Criminalistic Association",
journal = "Kriminalistička teorija i praksa/Criminalistic Theory and Practice (Zagreb)",
title = "The evidentiary value of photography in criminal investigations, Dokazni značaj fotografije u kriminalističkim istragama",
volume = "7",
number = "13",
pages = "24-36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1318"
}
Bjelovuk, I., Kesić, T.,& Tasić, M.. (2020). The evidentiary value of photography in criminal investigations. in Kriminalistička teorija i praksa/Criminalistic Theory and Practice (Zagreb)
Zagreb : Međunarodno kriminalističko udruženje / International Criminalistic Association., 7(13), 24-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1318
Bjelovuk I, Kesić T, Tasić M. The evidentiary value of photography in criminal investigations. in Kriminalistička teorija i praksa/Criminalistic Theory and Practice (Zagreb). 2020;7(13):24-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1318 .
Bjelovuk, Ivana, Kesić, Tanja, Tasić, Marija, "The evidentiary value of photography in criminal investigations" in Kriminalistička teorija i praksa/Criminalistic Theory and Practice (Zagreb), 7, no. 13 (2020):24-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1318 .

Current legal and criminalistics possibilities in eyewitness identification procedure – a comparative analysis of German and Serbian standards

Tasić, Marija; Straub, Thomas

(Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Tasić, Marija
AU  - Straub, Thomas
PY  - 2020
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1307
AB  - The topic of the paper is comparative scientific
research analyzing the possibilities in eyewitness identification
procedures in the Federal Republic of Germany and Republic of
Serbia, because of the fact that identification is one of the proving
actions used in both states. In this paper, what will be considered is
the advantages and disadvantages of identification procedures in these
states, in order to propose an optimal procedure that would be equally
objective and effective both for the witnesses and the suspect.
Beside similarities in the implementation of the identification
procedure in both states, there are some differences that are
essentially based on normative rules, which regulate whether the
police have the original authority to carry out this action or whether
the authorization of a public prosecutor is required. Also, there are
differences in forming the identification lineup and photo array,
especially in terms of the number of people or photographs that should
be presented to the eyewitness along with the suspect.
The scientific justification of this paper is reflected in the fact
that eyewitness identification requires clear standards for
implementation, so there is a need to create adequate preconditions for using this proving action in criminal proceedings, especially in
cases where there is a lack of material evidence.
AB  - Predmet rada je komparativna naučna analiza mogućnosti u sprovođenju postupka prepoznavanja od strane svedoka u Saveznoj Republici Nemačkoj i Republici Srbiji, zbog činjenice da prepoznavanje predstavlja jednu od dokaznih radnji u obe države. U radu će biti razmotrene prednosti i nedostaci postupka prepoznavanja u ovim državama, u cilju utvrđivanja optimalnog postupka koji bi podjednako bio efektivan i objektivan za svedoke i za osumnjičenog. Iako postoje sličnosti u sprovođenju postupka prepoznavanja, javljaju se i pojedine razlike koje suštinski proističu iz normativnih pravila kojima se utvrđuje da li policija ima izvorno ovlašćenje da sprovede ovu radnju ili je potrebna autorizacija od strane tužioca. Takođe, razlike su primetne i u pogledu načina formiranja linije za prepoznavanje i foto albuma, naročito u pogledu broja lica ili fotografija koje će biti predočene svedoku, zajedno sa osumnjičenim. Naučna opravdanost rada ogleda se u činjenici da je neophodno postojanje jasnih standarda u sprovođenju radnje prepoznavanja, te postoji i potreba za uspostavljanjem adekvatnih preduslova kako bi se ova radnja mogla koristiti u krivičnom postupku, naročito u slučajevima koje odlikuje nedostatatak materijalnih dokaza.
PB  - Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије
T2  - Безбедност
T1  - Current legal and criminalistics possibilities in eyewitness identification procedure – a comparative analysis of German and Serbian standards
T1  - Aktuelne pravne i kriminalističke mogućnosti u sprovođenju postupka prepoznavanja od strane svedoka – komparativna analiza standarda u Nemačkoj i Srbiji
VL  - 62
IS  - 2
SP  - 141
EP  - 156
DO  - 10.5937/bezbednost2002141T
ER  - 
@article{
author = "Tasić, Marija and Straub, Thomas",
year = "2020",
abstract = "The topic of the paper is comparative scientific
research analyzing the possibilities in eyewitness identification
procedures in the Federal Republic of Germany and Republic of
Serbia, because of the fact that identification is one of the proving
actions used in both states. In this paper, what will be considered is
the advantages and disadvantages of identification procedures in these
states, in order to propose an optimal procedure that would be equally
objective and effective both for the witnesses and the suspect.
Beside similarities in the implementation of the identification
procedure in both states, there are some differences that are
essentially based on normative rules, which regulate whether the
police have the original authority to carry out this action or whether
the authorization of a public prosecutor is required. Also, there are
differences in forming the identification lineup and photo array,
especially in terms of the number of people or photographs that should
be presented to the eyewitness along with the suspect.
The scientific justification of this paper is reflected in the fact
that eyewitness identification requires clear standards for
implementation, so there is a need to create adequate preconditions for using this proving action in criminal proceedings, especially in
cases where there is a lack of material evidence., Predmet rada je komparativna naučna analiza mogućnosti u sprovođenju postupka prepoznavanja od strane svedoka u Saveznoj Republici Nemačkoj i Republici Srbiji, zbog činjenice da prepoznavanje predstavlja jednu od dokaznih radnji u obe države. U radu će biti razmotrene prednosti i nedostaci postupka prepoznavanja u ovim državama, u cilju utvrđivanja optimalnog postupka koji bi podjednako bio efektivan i objektivan za svedoke i za osumnjičenog. Iako postoje sličnosti u sprovođenju postupka prepoznavanja, javljaju se i pojedine razlike koje suštinski proističu iz normativnih pravila kojima se utvrđuje da li policija ima izvorno ovlašćenje da sprovede ovu radnju ili je potrebna autorizacija od strane tužioca. Takođe, razlike su primetne i u pogledu načina formiranja linije za prepoznavanje i foto albuma, naročito u pogledu broja lica ili fotografija koje će biti predočene svedoku, zajedno sa osumnjičenim. Naučna opravdanost rada ogleda se u činjenici da je neophodno postojanje jasnih standarda u sprovođenju radnje prepoznavanja, te postoji i potreba za uspostavljanjem adekvatnih preduslova kako bi se ova radnja mogla koristiti u krivičnom postupku, naročito u slučajevima koje odlikuje nedostatatak materijalnih dokaza.",
publisher = "Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије",
journal = "Безбедност",
title = "Current legal and criminalistics possibilities in eyewitness identification procedure – a comparative analysis of German and Serbian standards, Aktuelne pravne i kriminalističke mogućnosti u sprovođenju postupka prepoznavanja od strane svedoka – komparativna analiza standarda u Nemačkoj i Srbiji",
volume = "62",
number = "2",
pages = "141-156",
doi = "10.5937/bezbednost2002141T"
}
Tasić, M.,& Straub, T.. (2020). Current legal and criminalistics possibilities in eyewitness identification procedure – a comparative analysis of German and Serbian standards. in Безбедност
Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије., 62(2), 141-156.
https://doi.org/10.5937/bezbednost2002141T
Tasić M, Straub T. Current legal and criminalistics possibilities in eyewitness identification procedure – a comparative analysis of German and Serbian standards. in Безбедност. 2020;62(2):141-156.
doi:10.5937/bezbednost2002141T .
Tasić, Marija, Straub, Thomas, "Current legal and criminalistics possibilities in eyewitness identification procedure – a comparative analysis of German and Serbian standards" in Безбедност, 62, no. 2 (2020):141-156,
https://doi.org/10.5937/bezbednost2002141T . .

Exploitation of victims of trafficking in human beings in the context of the armed conflict

Žarković, Milan; Tasić, Marija; Ćurčić, Milica

(Belgrade : University of Criminal Investigation and Police Studies, 2019)

TY  - CONF
AU  - Žarković, Milan
AU  - Tasić, Marija
AU  - Ćurčić, Milica
PY  - 2019
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1335
AB  - The areas where armed conflicts take place and have been perpetrated by state or non-state actors involved in conflicts represent a suitable place for emergence of phenomenon of human trafficking. The exploitation of victims of trafficking in human beings in the context of armed conflicts can take various forms, so that for the purposes of our research, this category of victims will be classified into two groups: victims of armed activities and victims of non-armed activities. Hence, the first group includes victims that take direct participation in armed combat activities or other activities during combat operations such as minefield cleaning, transport and medical services, etc. The second group includes victims of sexual exploitation in the conflict area and their forms, forced labour in different sectors and trafficking in organs.
PB  - Belgrade : University of Criminal Investigation and Police Studies
C3  - Thematic conference proceedings of international significance. Vol. 1 / International scientific conference "Archibald Reiss Days", Belgrade, 6-7 November 2019.
T1  - Exploitation of victims of trafficking in human beings in the context of the armed conflict
SP  - 43
EP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1335
ER  - 
@conference{
author = "Žarković, Milan and Tasić, Marija and Ćurčić, Milica",
year = "2019",
abstract = "The areas where armed conflicts take place and have been perpetrated by state or non-state actors involved in conflicts represent a suitable place for emergence of phenomenon of human trafficking. The exploitation of victims of trafficking in human beings in the context of armed conflicts can take various forms, so that for the purposes of our research, this category of victims will be classified into two groups: victims of armed activities and victims of non-armed activities. Hence, the first group includes victims that take direct participation in armed combat activities or other activities during combat operations such as minefield cleaning, transport and medical services, etc. The second group includes victims of sexual exploitation in the conflict area and their forms, forced labour in different sectors and trafficking in organs.",
publisher = "Belgrade : University of Criminal Investigation and Police Studies",
journal = "Thematic conference proceedings of international significance. Vol. 1 / International scientific conference "Archibald Reiss Days", Belgrade, 6-7 November 2019.",
title = "Exploitation of victims of trafficking in human beings in the context of the armed conflict",
pages = "43-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1335"
}
Žarković, M., Tasić, M.,& Ćurčić, M.. (2019). Exploitation of victims of trafficking in human beings in the context of the armed conflict. in Thematic conference proceedings of international significance. Vol. 1 / International scientific conference "Archibald Reiss Days", Belgrade, 6-7 November 2019.
Belgrade : University of Criminal Investigation and Police Studies., 43-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1335
Žarković M, Tasić M, Ćurčić M. Exploitation of victims of trafficking in human beings in the context of the armed conflict. in Thematic conference proceedings of international significance. Vol. 1 / International scientific conference "Archibald Reiss Days", Belgrade, 6-7 November 2019.. 2019;:43-59.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1335 .
Žarković, Milan, Tasić, Marija, Ćurčić, Milica, "Exploitation of victims of trafficking in human beings in the context of the armed conflict" in Thematic conference proceedings of international significance. Vol. 1 / International scientific conference "Archibald Reiss Days", Belgrade, 6-7 November 2019. (2019):43-59,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1335 .