TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Андрић, Санела
AU  - Милашиновић, Срђан
PY  - 2020
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1418
AB  - Kun’s The Structure of the Scientific Revolutions triggered the avalanche of criticism
and represents the most conducive and most critical work of the sixties, until the eighties of
the twentieth century, in which the problems of understanding scientific knowledge are
discussed. The development of science was understood as a gradual process during which
the stages of normal science and scientific revolutions were being shifted. Boldly, by
introducing new concepts in the history of philosophy of science, he has encountered many
opponents, but also gained many followers. In this paper, we tried to present Kun’s
understanding of the progress in science and criticism of his greatest opponents, with a
reference to the scientific revolutions in social sciences. We also tried to answer the
question of whether the scientific revolutions have been depleted and what is happening
with the objectivity of science.
AB  - Кунова књига Структура научних револуција покренула је лавину критика и
представља најпревођеније и најкритикованије дело од шездесетих, па све до осамдесетих година двадесетог века, у коме се расправља о проблемима разумевања научног сазнања. Развој науке схватио је као постепени процес, током којег се смењују
етапе нормалне науке и научних револуција. Смело уводећи нове појмове у историју
филозофије науке, добио је много противника, али и много пратилаца. У раду смо
покушали да прикажемо Куново схватање прогреса у науци и критике његових највећих опонената, са освртом на научне револуције у друштвеним наукама. Такође,
покушали смо да одговоримо на питање да ли су научне револуције исцрпљене и
шта се дешава са објективношћу науке.
PB  - Ниш : Универзитет у Нишу
T2  - Теме : часопис за друштвене науке / Themes : Journal for Social Research
T1  - Кунове идеје научних револуција и објективност науке
T1  - Kun’s ideas of scientific revolutions and the objectivity of science
VL  - 44
IS  - 3
SP  - 845
EP  - 861
DO  - 10.22190/TEME190717026T
ER  - 

@article{
author = "Томашевић, Катарина and Андрић, Санела and Милашиновић, Срђан",
year = "2020",
abstract = "Kun’s The Structure of the Scientific Revolutions triggered the avalanche of criticism
and represents the most conducive and most critical work of the sixties, until the eighties of
the twentieth century, in which the problems of understanding scientific knowledge are
discussed. The development of science was understood as a gradual process during which
the stages of normal science and scientific revolutions were being shifted. Boldly, by
introducing new concepts in the history of philosophy of science, he has encountered many
opponents, but also gained many followers. In this paper, we tried to present Kun’s
understanding of the progress in science and criticism of his greatest opponents, with a
reference to the scientific revolutions in social sciences. We also tried to answer the
question of whether the scientific revolutions have been depleted and what is happening
with the objectivity of science., Кунова књига Структура научних револуција покренула је лавину критика и
представља најпревођеније и најкритикованије дело од шездесетих, па све до осамдесетих година двадесетог века, у коме се расправља о проблемима разумевања научног сазнања. Развој науке схватио је као постепени процес, током којег се смењују
етапе нормалне науке и научних револуција. Смело уводећи нове појмове у историју
филозофије науке, добио је много противника, али и много пратилаца. У раду смо
покушали да прикажемо Куново схватање прогреса у науци и критике његових највећих опонената, са освртом на научне револуције у друштвеним наукама. Такође,
покушали смо да одговоримо на питање да ли су научне револуције исцрпљене и
шта се дешава са објективношћу науке.",
publisher = "Ниш : Универзитет у Нишу",
journal = "Теме : часопис за друштвене науке / Themes : Journal for Social Research",
title = "Кунове идеје научних револуција и објективност науке, Kun’s ideas of scientific revolutions and the objectivity of science",
volume = "44",
number = "3",
pages = "845-861",
doi = "10.22190/TEME190717026T"
}

Томашевић, К., Андрић, С.,& Милашиновић, С.. (2020). Кунове идеје научних револуција и објективност науке. in Теме : часопис за друштвене науке / Themes : Journal for Social Research
Ниш : Универзитет у Нишу., 44(3), 845-861.
https://doi.org/10.22190/TEME190717026T

Томашевић К, Андрић С, Милашиновић С. Кунове идеје научних револуција и објективност науке. in Теме : часопис за друштвене науке / Themes : Journal for Social Research. 2020;44(3):845-861.
doi:10.22190/TEME190717026T .

Томашевић, Катарина, Андрић, Санела, Милашиновић, Срђан, "Кунове идеје научних револуција и објективност науке" in Теме : часопис за друштвене науке / Themes : Journal for Social Research, 44, no. 3 (2020):845-861,
https://doi.org/10.22190/TEME190717026T . .

TY  - JOUR
AU  - Андрић, Санела
AU  - Томашевић, Катарина
PY  - 2019
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1417
AB  - Полицијска етика је млада теоријско-сазнајна дисциплина а изградњом демократског друштва етика постаје све значајнија компонента и саставни део
полицијске професије. Са циљем да истражимо заступљеност тема полицијске етике, у
раду смо анализирали издања часописа Безбедност од 2010. до 2018. године и издања
часописа Наука, безбедност, полиција (НБП) од 2010. до 2018. године. У истраживању
нас пре свега интересује ниво заступљености тема које се баве полицијском етиком
као сазнајном дисциплином, етиком полицијске професије и моралом полицијског
поступања, као и начин и становиште са кога се у научном дискурску приступа овој
теми.
AB  - Police ethics is a young theoretical discipline and by upbuilding a
democratic society ethics becomes an significant component and an integral part of the
police profession. In order to investigate the coverage of the topic of police ethics, we
analyzed the issues of the magazine Security from 2010 to 2018 and the issues of Science,
Security, and Police (SSP) from 2010 to 2018. In our research, we are primarily interested in
the amount of representation of topics dealing with police ethics as cognitive discipline and
ethics of the police profession, as well as the way and standpoint from which the scientific
discourse approaches this topic.
PB  - Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије
T2  - Култура полиса / Culture of polis
T1  - Полицијска етика у научном дискурсу
T1  - Police ethics in scientific discourse
VL  - 16
IS  - 40
SP  - 273
EP  - 283
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1417
ER  - 

@article{
author = "Андрић, Санела and Томашевић, Катарина",
year = "2019",
abstract = "Полицијска етика је млада теоријско-сазнајна дисциплина а изградњом демократског друштва етика постаје све значајнија компонента и саставни део
полицијске професије. Са циљем да истражимо заступљеност тема полицијске етике, у
раду смо анализирали издања часописа Безбедност од 2010. до 2018. године и издања
часописа Наука, безбедност, полиција (НБП) од 2010. до 2018. године. У истраживању
нас пре свега интересује ниво заступљености тема које се баве полицијском етиком
као сазнајном дисциплином, етиком полицијске професије и моралом полицијског
поступања, као и начин и становиште са кога се у научном дискурску приступа овој
теми., Police ethics is a young theoretical discipline and by upbuilding a
democratic society ethics becomes an significant component and an integral part of the
police profession. In order to investigate the coverage of the topic of police ethics, we
analyzed the issues of the magazine Security from 2010 to 2018 and the issues of Science,
Security, and Police (SSP) from 2010 to 2018. In our research, we are primarily interested in
the amount of representation of topics dealing with police ethics as cognitive discipline and
ethics of the police profession, as well as the way and standpoint from which the scientific
discourse approaches this topic.",
publisher = "Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије",
journal = "Култура полиса / Culture of polis",
title = "Полицијска етика у научном дискурсу, Police ethics in scientific discourse",
volume = "16",
number = "40",
pages = "273-283",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1417"
}

Андрић, С.,& Томашевић, К.. (2019). Полицијска етика у научном дискурсу. in Култура полиса / Culture of polis
Нови Сад : Култура - Полис; Београд : Институт за европске студије., 16(40), 273-283.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1417

Андрић С, Томашевић К. Полицијска етика у научном дискурсу. in Култура полиса / Culture of polis. 2019;16(40):273-283.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1417 .

Андрић, Санела, Томашевић, Катарина, "Полицијска етика у научном дискурсу" in Култура полиса / Culture of polis, 16, no. 40 (2019):273-283,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1417 .

TY  - JOUR
AU  - Томашевић, Катарина
AU  - Рацић, Илија
PY  - 2019
UR  - http://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1045
AB  - Рад заснован на примени полицијско-обавештајног модела у полицији Србије базира се на обједињавању свих
расположивих ресурса, капацитета и потенцијала с циљем
ефикаснијег, ефективнијег и економичнијег сузбијања
криминалитета, нарочито његових организованих и тежих
облика, као и сузбијања најтежих видова угрожавања јавне
безбедности. Развој полицијско-обавештајног модела као
савременог проактивног начина рада започиње 1990-их у Великој
Британији под називом „национални обавештајни модел“. Након
једне деценије имплементиран је у полицијске организације
развијених земаља (САД, Немачка, Шведска, Канада, Аустралија
и др.) под називом Intelligence-Led Policing. Правни оквир за рад
полиције заснован на том моделу у Републици Србији
успостављен је тек 2016. године, при чему организациона
структура полиције није у потпуности промењена. Потребно је
спровођење организационих промена у организационој структури
полиције, односно њено прилагођавање подразумеваним
захтевима полицијског рада заснованог на доследној примени
полицијско-обавештајног модела. У раду су презентовани
резултати истраживања усмереног на трагање за одговором на
питање да ли су и које организационе промене у организационој
структури полиције у Републици Србији неопходне за ефективну
и ефикасну имплементацију полицијско-обавештајног модела у њен рад. Резултатима тако усмереног истраживања који су
презентовани у овом раду потврђено је становиште према коме
је одговарајуће прилагођавање организационе структуре полиције
у Републици Србији неопходан предуслов за ефективну и ефикасну
примену полицијско-обавештајног модела. То прилагођавање у
основи подразумева успостављање нове централизоване
организационе јединице Дирекције полиције за обављање
криминалистичко-обавештајних послова на стратегијском и
оперативном нивоу и њену функционалну повезаност са осталим
организационим јединицама Дирекције полиције.
AB  - The work of the police based on the application of the
Intelligence–Led Policing in the Serbian police is based on the pooling
of all available resources, capacities and potentials with the aim of
achieving more efficient, effective and economical suppression of
crime, especially its organized and serious forms, as well as the suppression of the most serious types of threats to the public security. The
development of the Intelligence–Led Policing as a modern proactive
mode began in the United Kingdom in the 1990s under the name "National - Intelligence Model" and after a decade it was implemented in police organizations in other developed countries (USA, Germany,
Sweden, Canada, Australia, etc.) under the name of "Intelligence-Led
Policing". The legal framework for policing based on this model in the
Republic of Serbia was established only in 2016, with the organizational structure of the police not completely changed, which requires
the implementation of organizational changes in the organizational
structure of the police, necessary for its adaptation to the default requirements of police work based on a consistent application of the
Intelligence–Led Policing concept. The paper presents the results of
the research, which aimed to find the answer to the question: "Are any
organizational changes in the organizational structure of the police in
the Republic of Serbia necessary for the effective and efficient implementation of Intelligence–Led Policing in its work?. The results of this
research, which are presented in this paper, confirm the view that the
proper adjustment of the organizational structure of the police in the
Republic of Serbia is a necessary precondition for effective and efficient implementation of Intelligence–Led Policing. This adaptation
basically implies the establishment of a new centralized organizational
unit of the Police Directorate for criminal and intelligence activities at
the strategic and operational levels and its functional connection with
other organizational units of the Police Directorate.
PB  - Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије
T2  - Безбедност
T1  - Рад полиције заснован на примени полицијско-обавештајног модела у развијеним земљама са посебним освртом на полицију Републике Србије
T1  - Intelligence-Led Policing Model as a Manner of Police Management in Developed Countries, With Special Focus on Police in the Republic of Serbia
VL  - 61
IS  - 3
SP  - 82
EP  - 100
DO  - 10.5937/bezbednost1903082T
ER  - 

@article{
author = "Томашевић, Катарина and Рацић, Илија",
year = "2019",
abstract = "Рад заснован на примени полицијско-обавештајног модела у полицији Србије базира се на обједињавању свих
расположивих ресурса, капацитета и потенцијала с циљем
ефикаснијег, ефективнијег и економичнијег сузбијања
криминалитета, нарочито његових организованих и тежих
облика, као и сузбијања најтежих видова угрожавања јавне
безбедности. Развој полицијско-обавештајног модела као
савременог проактивног начина рада започиње 1990-их у Великој
Британији под називом „национални обавештајни модел“. Након
једне деценије имплементиран је у полицијске организације
развијених земаља (САД, Немачка, Шведска, Канада, Аустралија
и др.) под називом Intelligence-Led Policing. Правни оквир за рад
полиције заснован на том моделу у Републици Србији
успостављен је тек 2016. године, при чему организациона
структура полиције није у потпуности промењена. Потребно је
спровођење организационих промена у организационој структури
полиције, односно њено прилагођавање подразумеваним
захтевима полицијског рада заснованог на доследној примени
полицијско-обавештајног модела. У раду су презентовани
резултати истраживања усмереног на трагање за одговором на
питање да ли су и које организационе промене у организационој
структури полиције у Републици Србији неопходне за ефективну
и ефикасну имплементацију полицијско-обавештајног модела у њен рад. Резултатима тако усмереног истраживања који су
презентовани у овом раду потврђено је становиште према коме
је одговарајуће прилагођавање организационе структуре полиције
у Републици Србији неопходан предуслов за ефективну и ефикасну
примену полицијско-обавештајног модела. То прилагођавање у
основи подразумева успостављање нове централизоване
организационе јединице Дирекције полиције за обављање
криминалистичко-обавештајних послова на стратегијском и
оперативном нивоу и њену функционалну повезаност са осталим
организационим јединицама Дирекције полиције., The work of the police based on the application of the
Intelligence–Led Policing in the Serbian police is based on the pooling
of all available resources, capacities and potentials with the aim of
achieving more efficient, effective and economical suppression of
crime, especially its organized and serious forms, as well as the suppression of the most serious types of threats to the public security. The
development of the Intelligence–Led Policing as a modern proactive
mode began in the United Kingdom in the 1990s under the name "National - Intelligence Model" and after a decade it was implemented in police organizations in other developed countries (USA, Germany,
Sweden, Canada, Australia, etc.) under the name of "Intelligence-Led
Policing". The legal framework for policing based on this model in the
Republic of Serbia was established only in 2016, with the organizational structure of the police not completely changed, which requires
the implementation of organizational changes in the organizational
structure of the police, necessary for its adaptation to the default requirements of police work based on a consistent application of the
Intelligence–Led Policing concept. The paper presents the results of
the research, which aimed to find the answer to the question: "Are any
organizational changes in the organizational structure of the police in
the Republic of Serbia necessary for the effective and efficient implementation of Intelligence–Led Policing in its work?. The results of this
research, which are presented in this paper, confirm the view that the
proper adjustment of the organizational structure of the police in the
Republic of Serbia is a necessary precondition for effective and efficient implementation of Intelligence–Led Policing. This adaptation
basically implies the establishment of a new centralized organizational
unit of the Police Directorate for criminal and intelligence activities at
the strategic and operational levels and its functional connection with
other organizational units of the Police Directorate.",
publisher = "Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије",
journal = "Безбедност",
title = "Рад полиције заснован на примени полицијско-обавештајног модела у развијеним земљама са посебним освртом на полицију Републике Србије, Intelligence-Led Policing Model as a Manner of Police Management in Developed Countries, With Special Focus on Police in the Republic of Serbia",
volume = "61",
number = "3",
pages = "82-100",
doi = "10.5937/bezbednost1903082T"
}

Томашевић, К.,& Рацић, И.. (2019). Рад полиције заснован на примени полицијско-обавештајног модела у развијеним земљама са посебним освртом на полицију Републике Србије. in Безбедност
Београд : Министарство унутрашњих послова Републике Србије., 61(3), 82-100.
https://doi.org/10.5937/bezbednost1903082T

Томашевић К, Рацић И. Рад полиције заснован на примени полицијско-обавештајног модела у развијеним земљама са посебним освртом на полицију Републике Србије. in Безбедност. 2019;61(3):82-100.
doi:10.5937/bezbednost1903082T .

Томашевић, Катарина, Рацић, Илија, "Рад полиције заснован на примени полицијско-обавештајног модела у развијеним земљама са посебним освртом на полицију Републике Србије" in Безбедност, 61, no. 3 (2019):82-100,
https://doi.org/10.5937/bezbednost1903082T . .