@conference{
author = "Субошић, Дане and Цветковић, Драган",
year = "2015",
abstract = "Радом се проблематизују продуктивност и економичност, као показатељи успешности полиције. Наиме, просечна годишња стопа продуктивности рада хипотетичке организационе јединице полиције варира у зависности од: (1) материјалне штете настале извршавањем деликата, (2) броја деликата, (3) броја пријављених лица за деликте и (4) броја запослених у организационој јединици. При томе, раст прва три елемента утиче на побољшање продуктивности и погоршање стања безбедности (и обрнуто), док раст броја запослених утиче на погоршање продуктивности и не утиче на стање безбедности (број полицајаца није битан). С друге стране, просечна годишња стопа економичности хипотетичке јединице полиције је последица варирања: (1) материјалне користи прибављене деликтима, (2) материјалне штете причињене деликтима и (3) трошкова јединице. Раст прва два елемента утиче на побољшање економичности и погоршање стања безбедности (и обрнуто), док раст
трошкова утиче на погоршање економичности. При томе, пад економичности утиче на пад ефикасности, као основног мерила оптимизације. То значи да економичност треба посматрати у контексту ефективности, како би се дошло до ефикасности (успешности). Имајући у виду да исти број полицајаца може да остварује различите резултате уз више или мање трошкове, радом се закључује да продуктивност и економичност (уз ефективност, тиме и ефикасност) полиције, треба разматрати интегрално, а не парцијално., The paper problematizes productivity and cost-effectiveness, as indicators of the police performance. The average annual growth rate of labour productivity of a hypothetical оrganizational police unit varies depending on: (1) the damage to property caused by commission of offences, (2) the number of offences, (3) the number of reported persons for offences, and (4) the number of employees in the organizational unit. At the same time, growth of the first three elements affects improvement of productivity and deterioration of the security situation (and vice versa), while growth of the number of employees affects deterioration in productivity and does not affect the security situation (the number of police officers is not essential). On the other hand, the average annual cost-effectiveness of a hypothetical police unit is the result of the following variations in: (1) material gain obtained by offences, (2) material damage caused by offences and (3) the cost of the unit. The growth of the first two elements influences the improvement of the cost-effectiveness and deterioration of security (and vice versa), while the increase in costs influence the deterioration of cost-effectiveness. At the same time, the decline in the cost-effectiveness affects the decline in efficiency, as the basic criteria of optimization. This means that the cost-effectiveness should be viewed in the context of effectiveness, in order to reach efficiency (performance). Bearing in mind that the same number of officers may achieve different results with higher or lower costs, the paper concludes that productivity and cost-effectiveness (with еffectiveness, and efficiency) of the police, should be considered integrally, not partially.",
publisher = "Београд : Криминалистичко-полицијска академија : Фондација "Ханс Зајдел"",
journal = "Зборник радова. Том 1 / [Шести] научно-стручни скуп са међународним учешћем "Супротстављање савременим облицима криминалитета - анализа стања, европски стандарди и мере за унапређење", Тара, 26-29. мај 2015. године",
title = "Концепти мерења успешности полиције, Concept of police performance measurement",
pages = "217-229",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1140"
}
