Стратешки правци Eвропске уније за супротстављање криминалитету и њихов значај за Републику Србију

Abstract

Терористички напади, велики број миграната из ратом захваћених подручја Азије и Африке, организовани и високотехнолошки криминалитет, код многих грађана су створили страх за личну и породичну безбедност. Тренутни облици сарадње на међународном нивоу више нису довољни, све чешће се говори о новим оперативним моделима сарадње, који укључују и формирање наднационалних оперативних јединица. Безбедност ЕУ и глобална безбедност су међусобно повезане и условљене категорије. Европском агендом безбедности 2015-2020. године, унапређени су инструменти за супротстављање криминалитету предвиђени у Стратегији унутрашње безбедности ЕУ из 2010. године. Посебна пажња је посвећена размени информација, оперативној сарадњи, обуци и истраживањима криминалитета. Аналогно географској позицији Републике Србије и жељи да постанемо чланица ЕУ део анализе је посвећен правним и институционалним капацитетима Републике Србије за сарадњу. На крају, критички је указано на проблеме и мере за унапређење међународне сарадње.