Prepreke unapređenju spremnosti za reagovanje u prirodnim katastrofama

Abstract

U radu koji predstavlja kvantitativno istraživanje izneti su rezultati ispitivanja koji se odnose na prepreke unapređenju mera spremnosti za reagovanje u prirodnim katastrofama. Istraživanje je sprovedeno u toku 2015. godine u 19 lokalnih zajednica u Srbiji. Tom prilikom, primenom strategije ispitivanja u domaćinstvima i višeetapnim slučajnim uzorkovanjem, anketirano je 2500 građana. Rezultati istraživanja pokazuju da 20,5% ispitanika misli da će im interventno-spasilačke službe pomoći, pa im mere spremnosti za reagovanje nisu ni potrebne; 31,7% ispitanika ne smatra da su ugroženi ili da je njihovo domaćinstvo ugroženo od posledica katastrofa; 20,9% ispitanika ističe da nema vremena za to; 23,1% ispitanika misli da je preduzimanje tih mera veoma skupo; 19,4% smatra da nije sposobno za tako nešto; 22,8% ističe da nema podršku lokalne zajednice; 27% ističe da ne mogu sprečiti posledice prirodnih katastrofa ni na koji način. Rezultati inferencijalne statistike uticaja pola, roditeljstva, zaposlenosti, invaliditeta, prethodnog iskustva i vojne obaveze pokazuju raznovrsne rezultate u pogledu njihove statističke povezanosti sa preprekama koje se odnose na spremnost za reagovanje. Značaj sprovedenog istraživanja ogleda se u unapređenju teorijskog i empirijskog fonda znanja o faktorima koji utiču na nizak nivo spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama. Rezultati istraživanja mogu biti iskorišćeni kao polazna osnova u koncipiranju modela unapređenja spremnosti građana za reagovanje u prirodnim katastrofama.