The development of the european criminal law and its impact on national criminal legislations

Abstract

In this paper the author deals with the possibilities of unification in the field of substantive criminal law of the EU observing that with the Treaty of Lisbon coming into effect a new stage started in the development of the EU criminal law, which reflects on national criminal legislations. It has changed to a degree the legal and institutional framework within which the EU functions. At the very beginning the author is sceptical regarding harmonization of the EU substantive criminal law, acknowledging though that European harmonization is possible to implement more easily at least at the level of acceptance of basic principles than at the level of the entire international community. This is why the author further deals with basic principles and postulates of criminal law, i.e. nullum crimen nulla poena sine lege principle and its effect at the European level, but also regarding direct implementation of international agreements. The author insists upon subsidiary character of criminal law pointing out that it is ultima ratio and indicates to which degree this feature of criminal law has been endangered within the European context, and particularly taking into account the provisions of Articles 82 and 83 of the Treaty on the Functioning of the European Union. Finally, it has been stated that the European criminal law suffers from partialization and solving of current problems, being therefore still far away from the claim that it is scientifically founded and ordered doctrine.

Аутор се у раду бави могућностима унификације у области кривичног материјалног права ЕУ, примећујући да је ступањем на снагу Уговора из Лисабона почела нова етапа у развоју кривичног права ЕУ што се одражава и на национална кривична законодавства. Њиме је донекле измењен правни и институционални оквир у којем делује ЕУ. Аутор већ на самом почетку изражава скепсу када је у питању хармонизација кривичног материјалног права ЕУ, додуше признајући да је то европско усаглашавање могуће лакше извести, бар на нивоу прихватања основних принципа, него на нивоу целе међународне заједнице. Стога се аутор у даљем тексту бави основним принципима и поставкама кривичног права тј. принципом nullum crimen nulla poena sine lege и његовим дејством на европском плану, али и у погледу непосредне примене међународних уговора. Аутор инсистира на супсидијарном карактеру кривичног права истичући да је оно ultima ratio и указује у којој мери је та особина кривичног права угрожена у европском контексту а посебно имајући у виду одредбе члана 82. и 83. Уговора о функционисању ЕУ. На крају, констатовано је да европско кривично право пати од парцијализације и решавања тренутно актуелних проблема стога је оно још далеко од тврдње да се ради о научно утемељеној и уређеној доктрини.