Забрана трговине људима под окриљем људских права

Abstract

Рад који следи посвећен је сагледавању забране трговине људима са аспекта људских права. Почетна теза је да се трговина људима не може свести само на кривичноправни аспект, већ да је нормирањем ове забране унутар устава и међународних уговора из области људских права овај институт позициониран хијерархијски на највиши ниво правног поретка. У раду се у првом делу сагледава правни оквир, превасходно међународноправни, те потом уставноправни. У другом делу се анализирају одлуке Европског суда за људска права и Уставног суда Републике Србије. Анализа одлука коришћена је као основ за теоријско уобличавање најважнијих аспеката забране трговине људима као категорије људских права. Посебан акценат у раду стављен је на сагледавање позитивних обавеза држава преузетих ратификовањем међународних уговора из области људских права и материје борбе против трговине људима.

The following work is dedicated to the consideration of the prohibition of human trafficking from the aspect of human rights. The initial thesis is that human trafficking cannot be reduced only to the criminal law aspect, but that by standardizing this prohibition within the constitutions and international treaties in the field of human rights, this institute is positioned hierarchically at the highest level of the legal order. In the first part of the paper, the legal framework is examined, primarily international law and then constitutional law. The second part analyzes the decisions of the European Court of Human Rights and the Constitutional Court of the Republic of Serbia. The analysis of courts` decisions was used as a basis for the theoretical formulation of the most important aspects of the prohibition of trafficking in human beings as a category of human rights. Special emphasis was placed on the consideration of the positive obligations of the states undertaken by the ratification of international treaties in the field of human rights and the matter of the fight against human trafficking.