Separatistička pobuna albanskih studenata na Kosovu i Metohiji 1981. kao početak razbijanja socijalističke Jugoslavije

Abstract

У раду се указује на друштвено–историјске предуслове који су се стекли пред избијање демонстрација албанских студената на Косову и Метохији 1981, које су прерасле у отворену сепаратистичку побуну. Ти предуслови вуку корене из ставова Коминтерне у вези са националним питањем у Југославији, као и из одлука Дрезденског конгреса КПЈ. Даљи развој догађаја у послератној социјалистичкој Југославији, с времена на време, актуелизовао je ове одлуке и ставове, а процес развоја југословенске заједнице ишао је у правцу њене разградње. На основу социолошке анализе садржаја литературе и изворних докумената који су сада постали доступни научној јавности, изводи се закључак да је побуна албанских сепаратиста на Косову и Метохији 1981. била само увод у процес разбијања Југославије. Иако је угушена ефикасним ангажовањем снага милиције и ЈНА, а у складу са наредбама савезног руководства, она је значила почетак процеса који је био незаустављив. Настављена је перманентна дестабилизација Југославије и Србије активностима нижег интензитета (пропаганда, субверзија, касније покушаји убистава, убиства, терористички акти) на КиМ, али је временом дошло и до садејства албанских сепаратиста и сепаратиста у другим југословенским републикама које су процениле да је погодан тренутак за изношење сопствених сепаратистичких захтева. Улога студената је у побуни на Косову и Метохији била само иницијална и марионетска: сепаратисти су правилно процењивали да ће бити теже употребити силу против студената, него против отворене побуне. Када су организатори увидели да је број студената који су спремни да директно у томе учествују ипак недовољан, кренуло се у омасовљење протеста ђацима и радницима, али је онда и државна реакција била адекватна.

This paper highlights the socio-historical preconditions arising before the protests of Albanian students in Kosovo and Metohija in 1981, which turned into an open separatist rebellion. These preconditions had their roots in the views of the Co-mintern regarding the national question in Yugoslavia, as well as in the decisions of the KPJ (Communist Party of Yugoslavia) Dresden Congress. The future development of the events in the post-war socialist Yugoslavia, from time to time, actualized these decisions and attitudes, and the process of the development of Yugoslav community headed to-wards its dissolution. Based on a sociological analysis of the contents of literature and original documents that have now become available to the scientific public, a conclusion is drawn that the rebellion of Albanian separatists in Kosovo and Metohija (K&M) in 1981 was only an introduction to the process of Yugoslavia breakdown. Although it was sup-pressed by means of an effective engagement of the forces of the police and the Yugoslav People’s Army (YPA), in accordance with the orders of the federal leadership, it meant the beginning of a process that was unstoppable. A permanent destabilization of Yugoslavia and Serbia continued through activities of low-intensity (propaganda, subversion, later attempted murders, murders, terrorist acts) in Kosovo and Metohija, but over time, there grew a cooperation between Albanian separatists and the separatists in other Yugoslav republics who came to a conclusion that it was a convenient moment for presenting their own separatist demands.The role of students in the rebellion in Kosovo and Metohija was only initial and marionette in nature: the separatists correctly estimated that it would be more difficult to use force against students, than against an open revolt. When the organizers realized that the number of students willing to directly participate was insufficient, they began to enlarge the protests with high school students and workers, but even then the state reac-tion was adequate.