Корупција и одговорност правних лица за кривична дела

Abstract

Корупција представља једну од најважнијих тема међународне политике сузбијања криминалитета. Управо нас она упућује, заједно са савременим облицима коруптивног деловања, на потребу увођења одговорности правних лица за дела корупције. Дуго година владајућа максима societas delinquere non potest, која је одбацивала идеју о кривичној одговорности правних лица, у савременом кривичном законодавству је доведена у питање. О неопходности законског уређења проблематике одговорности правних лица за кривична дела говоре многобројни међународни документи које је наша земља ратификовала и на тај начин преузела обавезу имплементације норми међународног права. Овом приликом проблематизујемо питање које се односи на одговорност правних лица за кривична дела и кривичноправно сузбијање корупције. На овом месту размотрићемо да ли је потребно да се говори о кривичној одговорности правних лица, или је примереније терминолошки и са становишта теорије говорити о казненој одговорности правних лица.

Corruption is considered a social problem not only in Serbia. This phenomenon is given more and more attention at the international level as well. This primarily means coordinated efforts in opposing this obstacle and threat to the development of every country. It is surprising how material-criminal legal norms were narrowly determined in the field of one of the most important topics of international and national policy of crime suppression. For decades, and particularly thanks to sensations of the last years, the practitioners, especially those in the field of judiciary and police, have been warning of corruption and the need of its suppression and limiting. The connection between corruption and organized crime has intensified even more the discussions on counter measures that could be incorporated into the existing laws and remove their weaknesses. Every country should undertake a number of measures and activities in the field of battle against corruption taking into account the international standards in this field. These measures may be of preventive or repressive character. This paper deals with criminal legal intervention that represents ultima ratio, i.e. the last resort that should not be used until all other means and manners to protect someone have been exhausted. Our legislator has responded in the meantime, removed the most important flaws that distort the picture about our criminal legal regulations and incriminated corruptive behaviour, taking into account at that the obligations undertaken based on international conventions. Very delicate field of the responsibility of legal persons for criminal act remains unregulated. In this paper we point out to the need and state the reasons, with parallel study of the achieved solutions in some countries and Anglo-Saxon and continental legal culture, why the issue of responsibilities of legal persons for acts of corruption and even more widely should be regulated by a separate law.