Приказ основних података о документу

dc.creatorКујунџић, Небојша
dc.date.accessioned2020-03-31T18:31:06Z
dc.date.available2020-03-31T18:31:06Z
dc.date.issued2017
dc.identifier.urihttp://jakov.kpu.edu.rs/handle/123456789/1079
dc.rightsrestrictedAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.subjectKriminalističko-policijski univerzitetsr
dc.subjectplakatisr
dc.titleПлакати за изложбу "Пред злочином нема неутралности" коју је организовала библиотека КПУ у сарадњи са Галеријом науке и технике САНУ (8. фебруар 2017)sr
dc.typeothersr
dc.rights.licenseBYsr
dcterms.abstractKujundžić, Nebojša; Plakati za izložbu "Pred zločinom nema neutralnosti" koju je organizovala biblioteka KPU u saradnji sa Galerijom nauke i tehnike SANU (8. februar 2017);
dc.description.otherИзложба "Пред злочином нема неутралности" компонована је из три дела: Први део је посвећен пионирима криминалистике и њеном развоју у свету у периоду с краја XIX и почетка XX века. Од Алфонса Бертијона и Ханса Гроса започела је ера савремене примене форензичких метода у криминалистици. Може се рећи да је Рајсов Институт за научну полицију у Лозани (основан 1909) био у ствари прва школа за обуку полицијских стручњака и чиновника из целог света. У њој се 1910. године усавршавао и Душан Алимпић, криминалиста и полицијски чиновник из Србије, оснивач и шеф Антропометријско-полицијског одељења Министарства унутрашњих дела (1904), кога су српска влада и тадашњи министар Стојан Протић послали у Лозану да се упозна са новим полицијским техничким методама. Рајс је 1914. године дошао у Србију као афирмисани криминалиста светског гласа и ми смо у првом делу изложбе представили ту његову делатност до 1914. године. Рајсова заслуга је управо у томе што је успео да убеди академске кругове у прави, научни карактер криминалистике. Изложили смо оригинална дела пионира криминалистике с краја XIX и почетка XX века из драгоценог фонда наше библиотеке. Други део изложбе посвећен је Рајсовом доласку у Србију 1914. године. Разлог његовог доласка био је професионалан – да као неутрални иследник, на позив српске владе, истражује масовне ратне злочине које су аустроугарске, немачке и бугарске трупе починиле над цивилним становништвом на тероторији Србије у Првом светском рату. Период 1914–1918, Рајс је са кратким прекидима провео са српском војском на Крфу, Солунском фронту и Кајмакчалану, прво као неутрални иследник, али је овај научник и стручњак изабрао на крају да остане међу својим ратним саборцима, Србима. О размерама масовних ратних злочина и кршењу међународних конвенција, информисао је светску и европску јавност. Научна истраживања ратног злочина у Србији утицала су на његов став, који је изнео пред студентима на Сорбони: „Пред злочином, нема неутралности. Ја ћу наставити да објављујем истину, пошто је то моја дужност.“ Тај његов став инспирисао је назив наше изложбе. Рајса сагледавамо са више аспеката – пре свега као човека посвећеног науци и свету криминала, као универзитетског професора, криминолога, криминалисту, ратног дописника и посебно фотографа. Фотографија омогућава да се верно фиксира место догађаја у моменту криминалног акта и она је неспорни документ у верном репродуковању чињеница, говорио је Рајс. Он је ту мислио на сињелатичку фотографију, фотографију места злочина (посебно детаља, као што су трагови стопала, папиларних линија или крви, који могу помоћи у идентификовању починиоца злочина), фотографију дигиталних трагова, фотографску експертизу фалсификата – тј. на њену разноврсну примену у полицијским истрагама. Фотографски архиви илуструју перфектно на који начин су наука и техника стављене у службу − истини, до које је Рајс држао и за којом је трагао. Трећи део изложбе посвећен је историји полиције и полицијског образовања у Србији, од основања прве државне полицијске школе Уредбом Министарства унутрашњих дела од 8. фебруара 1921. до данас. Изложен је и оригиналан Албум са фотографијама Техничког одсека Министарства унутрашњих дела у Београду између два светска рата, који илуструје стварање прве дактилоскопске збирке у Србији, криминалистчке регистрације итд. У њему се може видети и изглед криминалистичко-техничке лабораторије у Србији у периоду између два светска рата. Овај вредни албум се налази у фонду наше библиотеке. У оквиру Министарства унутрашњих дела на реорганизацији и модернизацији српске полиције радио је и сам Рајс. Он је заједно са српским криминалистима Технички одсек у Београду засновао на научним принципима и примени нових метода. Рајс је у Београду установио и комплетну лабораторију за криминалистичко-техничке експертизе. Осим ретких оригиналних дела и периодике из области криминалистике, представљен је и оригиналан рукопис славног политичког тестамента Чујте Срби. На крају су изложена и најсавременија издања познатих светских издавача из области форензичких наука из фонда наше библиотеке. У овом делу изложбе симболично смо спојили давне почетке полицијског школства у Србији са данашњицом. Аутори изложбе: доц. др Ивана Крстић-Мистриџеловић и др Рената Самарџићsr
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1079
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail
Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу