Психосоцијална помоћ у катастрофама

Abstract

У ситуацијама катастрофа људски животи бивају суштински измењени и погођени различитим последицама – у смислу губитaка најближих, контроле над сопственим животом, осећаја сигурности и наде. Јачина стресних реакција разликује се међу појединцима и заједницама, па се тако разликују и потребе за интервенцијама. Улога организација које се баве заштитом и спасавањем јесте да пруже непосредну помоћ и заштиту, али и психосоцијалну помоћ и подршку. Психосоцијална помоћ је процес олакшавања опоравка појединаца, породице и заједница од последица опасности и има кључну улогу у интервенцијама које укључују велики број страдалог становништва. Психосоцијална помоћ значи да у приступу особи укључујемо две димензије које међусобно утичу једна на другу: психичку (унутрашњи, емоционални и мисаони процеси, осећаји и реакције појединца) и социјалну (односи с другим људима, социјалне вредности и култура заједнице). Трећа димензија подразумева прве помагаче – респондере. Стрес може иницирати развој анксиозности, професионалног сагоревања, емоционалне исцрпљености и других поремећаја здравља код припадника спасилачких екипа. Имaјући у виду значај психосоцијалних програма, подржана је њихова реализација у многим пројектима и предлoжено је да психосоцијална брига постане интегрални део хитног одговора и система заштите јавног здравља.

In disaster situations, human lives are essentially altered and followed by different consequences – loss of loved ones, control over own life, feelings of safety and hope. The severity of stress reactions differs among individuals and communities, and hence the need for interventions. The role of the organizations dealing with protection and rescue is to provide first aid and protection, as well as specific psychosocial support. Psychosocial assistance is a process of relieving the recovery of individuals, families and communities from the effects of dangers and plays a key role in interventions that involve vast numbers of affected population. When approaching a person, psychosocial assistance implies including two interacting dimensions: psychological (inner, emotional and thought processes, individual’s feelings) and social (relationships with other people, social values and community culture). Furthermore, the third dimension implies the first rescuers. Stress can initiate the development of anxiety, occupational burnout, emotional exhaustion and other stress indicators in members of rescue teams. Bearing in mind the importance of psychosocial programs, their implementation in many projects is supported and it is suggested that psychosocial assistance become an integral part of the emergency response and public healthcare system.