Начални основи умоправословне и положителне полиціє / списани за потребу младежи србске у Лицеуму Княжества Србскогъ учеће се Іованомъ Раићемъ...

Abstract

Књига „Начални основи умоправословне и положителне полиције“ Јована Рајића, писана „за потребе младежи србске у Лицеуму Књажевства Србског“, штампана је у Београду 1841. године у штампарији Кнежевине Србије у тиражу од 500 примерака. Писана је на славеносрпском језику, писмом грађанске ћирилице. Њен аутор, Јован Рајић (1805−1856), био је врстан правник, инжењер и редовни члан Друштва српске словесности од 11. априла 1842. године. Иако су му аустро-мађарске власти нудиле завидна места, Јован Рајић прихватио је место професора права на Лицеју у Београду, где је током школске 1841/1842. године држао предавања „правословцима“. У Београд је дошао из Новог Сада, у марту 1841. године, са већ спремним програмом за предмет „Полиција“. У „предобавештењу“ своје књиге Јован Рајић пише „да је ово први у Роду и на језику Србском у науци овај опит, за школску потребу и за степен изображености садашње Србске учеће се младежи“. Унеколико се правдајући, он напомиње да је књигу писао у Новом Саду, даље од извора „Србски полицајни права“ које би током писања требало можда више да се консултују, па је свестан извесних празнина, особито у цитирању, на које ће, како се нада, указати добронамерна критика. Док „правословије“ има за предмет правду и правосуђе, јер „лечи следства нарушене безбедности“, полиција се стара да предупреди и одврати свако могуће нарушавање безбедности, да предохрани парнице, осујети извршавање злочина − пише Рајић у предговору своје „Ручнице полиције“, како скраћено назива свој уџбеник. Љубазношћу Библиотеке Матице српске из Новог Сада, која нам је уступила дигитални отисак књиге „Начални основи умоправословне и положителне полиціє“, ово дело је доступно у отвореном приступу у дигиталном репозиторијуму „Јаков“ Криминалистичко-полицијског универзитета.