@conference{
author = "Марковић, Саша",
year = "2015",
abstract = "Законом о изменама и допунама Кривичног законика из 2009. године унете су одредбе (члан 57. став 2) по којима се казна не може ублажити за
поједина кривична дела, чиме ублажавање казне престаје да буде општи институт. Наиме, законодавац је одузео могућност суду, да приликом одлучивања о висини казне - одмеравању казне, иде испод посебног законског минимума предвиђеног за поједина кривична дела обухваћена овим чланом закона (чиме се изједначава
кажњавање за покушано и довршено кривично дело, не уважава битно смањена
урачунљивост итд.). Недозвољена производња и стављање у промет опојних дрога
је једно од кривичних дела на које се односи ова одредба Кривичног законика. Имајући у виду распрострањеност злоупотреба опојних дрога у свету2 и тешке последице ове друштвено - негативне појаве које погађају како грађане, тако и државу
и друштво у целини, не чуди што се наш законодавац, не улазећи у овом моменту у
сврсисходност појачане репресије и оправданост дерогирања једног општег института, одлучио на увођење ове одредбе у Кривични законик. Дилема је пут којим
је законодавац хтео да оствари своју замисао, а то је појачано сузбијање злопотребе опојних дрога. У овом раду аутор на примеру Вишег суда у Ваљеву, анализира казнену политику за ово кривично дело и примену одредбе о забрани ублажавања казне у периоду 2010-2014 година. Циљ спроведеног истраживања је утврђивање оправданости ових одредби Кривичног законика и анализа начина на који правосудни органи (орган поступка) (не)примењују ову одредбу., The Law on Changes andAmendments to the Criminal Code of 2009
intruduced the provision (Article 57, paragraph 2) by which the penalty can not be mitigated for certain offences, and thus mitigation of penalty ceased to be a general institute. The legislator has denyed the court the possibility to, when deciding on the penalty – sentencing, go below the special legal minimum stipulated for certain offences
covered by this Article of the law (which equates punishment for attempted and completed criminal offence, substantially diminished mental capacity is not taken into ac-
count, etc.). Unlawful production and circulation of narcotics is one of the offences covered by this provision of the Criminal Code. Bearing in mind the widespread abuse of narcotics in the world and harsh consequences of this socially negative phenomenon
that affects citizens, state and society as a whole, it is not surprising that our legislator
decided to introduce this provision in the Criminal Code, without getting into the expediency of increased repression and justification of derogation of one general institute
at this point. The dilemma is the path which the legislator chose to realize this idea –
intensified suppression of narcotics abuse. In this paper, the author uses the example of
the High Court in Valjevo, and analyzes penal policy for this criminal offence and the
application of the provision prohibiting the mitigation of penalty in the period 2010-
2014. The aim of the conducted research is to determine the justification of these provisions of the Criminal Code and to analyze the manners in which the judicial authorities
(do not) apply this provision.",
publisher = "Београд : Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу : Intermex",
journal = "Суђење у разумном року и други кривичноправни инструменти адекватности државне реакције на криминалитет / LV редовно годишње саветовање Српског удружења за кривичноправну теорију и праксу [Златибор]",
title = "Злоупотреба опојних дрога и институт (забране) ублажавања казне у пракси Вишег суда у Ваљеву, Abuse of narcotics and the institute (of prohibition) of mitigation of penalty in practice of the High court in Valjevo",
pages = "205-231",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_jakov_1592"
}